|
01.05. četvrtak
Veća grupa krenula na turu. U njoj bili: Milica, Andrijana, Dragana, Ada, Jasminka, Olgica, Saša, Željko, Ognjen, Milan, VF i ja. Ukupno 12.
Uspon na Terzin bogaz (2.303m) preko Velike previje (2.154m) uz usputno postavljanje užeta. Podsećanje na tehniku kretanja i uzajamnog osiguranja dvojice koji postavljaju uže kao i vežba kretanja uz osiguranje sa užetom za one koji su morali da ponove lekciju sa Oble glave ili su tek pristigli - Jasminka i Milica. Silazak do Velike previje cele grupe gde su Dragana, Saša i VF ostali, dok je veći deo grupe nastavio grebenom (bez snega - letnji uslovi) i popela se na Veliki međed - južni vrh (2.281m). Sa mnom tom prilikom bili još i Milica, Željko, Jasminka, Ada, Olgica, Srđan i Andrijana. Silazak sa Međeda i sa celom grupom povratak u Lokvice. Opet nove misli o vođenju grupe i ponašanju ljudi kao grupe. Dok sam silazio ispod Terzinog bogaza doživeo sam da osetim i čujem TIŠINU KAO NIKAD U ŽIVOTU, a telo mi se od jakog i čistog popodnevnog Sunca intenzivno znojilo. Iako je tih dana bilo vetra, ne samo tom prilikom doživeo sam da kad nema vetra OSTANEM SAM SA PLANINAMA OKO SEBE. Slučajnost ili ne, od tada pa do danas su mi ostala upečatljiva dva takva trenutka, i to ovaj prvi kad sam predvodio grupu posle podne i onaj narednog dana kada sam bio ispod Miloševog toka ujutru.
Ognjen koji je krenuo ujutru sa nama išao zajedno sa mnom do vrha Terzinog bogaza, ali je posle požurio pre nego što su svi izašli jer je morao da stigne Anju i Veru na Žabljaku. Usput je uspeo da se popne na Veliki Međed. Pored njih troje, toga dana su nas napustili još i Pera, Toma i Miloš.
Druga manja grupa od njih 5 (Igor, Boško, Dragan, Nenad F. i Jare) popeli Minin bogaz (2.387m) i Zupce (2.309m). Toga dana VF ispričao kako je korisno nositi cepin i tokom leta na Durmitoru jer je trava veoma klizava, posebno ako padne kiša. Dobro dođe pri spuštanju niz padinu. To je zabeleženo i na materijalima sa jednog od prethodnih letnjih planinarenja koje mi je poslao.
Te večeri smo malo duže sedeli
u direktorskom katunu. Ali za mene to nije dugo trajalo jer je šef šatora i uspona naredio povečerje zbog ranog ustajanja i potrebe da se bude odmoran za izazov narednog dana. Ali sna je te noći bilo malo jer sam pojeo neki konzerviran kukuruz koji mi je napravio stomačne probleme. Celu noć sa se prevrato, čak sam uvrteo da sam možda posle 5 noći spavanja na snegu navukao prehladu na bubrege. Srećom narednog dana se ispostavilo da nije bila prehlada već kukuruz. Poenta je da se nakon tog iskustva treba držati dalje od sličnih proizvoda (koji su inače i teški i kabasti). Orjentacija su proverene vrednosti: kobasica, slanina, beli i crni luk. Carnex gotova jela su se dobro pokazala, čak i hladna. Vredi razmisliti i o paštetama i sl.
Toga dana počeo da duva topao vetar sa juga koji je topio sneg toliko brzo da se skoro mogao posmatrati taj proces. Cipele je preko noći spolja sušio. Ipak su i dalje ostajale vlažne te su se i dalje morale između cipele i suvih žarapa morale postavljati NAJLONSKE KESE. To sam radio praktično od utorka popodne. SVAKE CIPELE OSIM PLASTIČNIH KAD-TAD SE NATOPE OD TOLIKOG SNEGA.
|
|
