30.4.2003     
       Oko 4h narednog dana izašli smo ispred logora u nameri da krenemo na planiranu turu, ali pošto smo ustanovili da je sneg mekan (nije se stegao čak ni preko noći jer temperatura nije išla ispod 0ºC) odustali smo od Mininog bogaza i rešili da se vratimo na spavanje i kad svane da odemo na Terzin bogaz koji ne zahteva tako kvalitetan sneg kao Minin. Probudili smo se oko 8h i krenuli (u grupi od 10 članova) preko Bavana na Veliku previju isprćenom stazom tako da smo bez problema vrlo brzo stigli na nju. Zatim smo po relativno suvom terenu izašli na vrh Terzinog bogaza(2.303m), nas desetoro i pas koji je išao s nama do vrha u nadi da će dobiti nešto da jede - i zaslužio je. Na vrhu smo bili oko 10h tako da smo predlagali šta dalje. I kada se činilo da će pobediti predlog da idemo na Trojni prevoj i Zupce i usput snimimo kuloar Miloševog toka, iznenada se javlja ideja da se vratimo u Lokvice. I tako je i bilo. Vratili smo se istim putem nazad i u podne smo bili dole gde nas je sačekao ostatak ekipe koji je vežbao pravljenje vučje jame. Tog dana nas napuštaju Toma, Pera, Miloš, Ognjen, Anja i Nenad, a dolazi Milica koju je doveo Batrić, kao i grupa Bosanaca sa Pala. Tog dana bila je još jedna poludnevna tura; Olgica je vodila na Žabljak, a s njom su išle Jasminka i Ada, naravno išle su u šoping i na Crno jezero. Do kraja dana razmatrali smo s Vladom mogućnost uspona na Minin bogaz. Rekao nam je da ne idemo klasičnim letnjim putem već da idemo kroz Ledeni do pa preko Suvog Lica da dodjemo pod sam vrh. Ta staza nije markirana tako da smo morali da prepoznamo sipar pod snegom i njime da se penjemo, jer u suprotnom krenuli bismo preko stenovitih uglačanih ploča koje su svuda oko sipara i na kojima sneg slabo drži. Vlada nam je objasnio tačno kuda da idemo i pokazao nam dve stene u Ledenom dolu koje treba da nam budu orjentir da znamo gde da skrenemo siparom ka vrhu.

..ili kako preživeti u snežnoj oluji..

30.04. sreda
           Kopanje vučje jame pored katuna (vidim imaju slike). Demonstracija dve tehnike sa dva cepina i neki novi čvorovi, objašnjenja korisna za situacije kad nije dovoljno imati samo dobru kondiciju i gojzerice, već su potrebni i cepin, uže i sl. a stena i padina nisu naivne. VF tom prilikom rekao:"Ovo pokazujem vama a ne svima da ne bude posle neki problem a kad ih pitaju ko vam je pokazao oni kažu Furlan". Poenta, ukoliko je u pitanju tehnika koja se primenjuje u situacijama kod kojih je prisutan viši stepen rizika ona se pokazuje onima za koje znaš da će ispravno da odrade, odnosno neće povećavati ionako visok stepen rizika svojim pogrešnim postupcima.
Veći deo ekipe u dokolici i na sunčanju ceo dan. Sušenje odeće i obuće.  Manja grupa krenula iza 9h i vratila se oko 14h sa Terzinog bogaza (2.303 m) idući preko Velike previje. U njoj su bili Pera, Toma, Igor, Anja, Boško i Dragan.
Toga dana nas napustio Nenad J., dok je došla Milica koju je dopratio Batrić. Do Žabljaka su se prošetale Dragana, Jasminka, Ada i Olgica.

Bili smo znatno oslabljeni jer su nam tog dana otišli Toma i Pera koji su bili vodje prethodnih dana i zato je Jare bio zadužen da ide s nama  da nam pomogne oko mogućih eksponiranih detalja gde bismo morali da pravimo sidrišta, gelender… I odluka je pala, sledećeg dana ićićemo na Minin bogaz.

DOLAZAK                          IZVOR                    OBLA  GLAVA               VUČJA  JAMA             VELIKI  MEĐED       

                        MININ  BOGAZ                     MILOŠEV  TOK                  ODLAZAK                     O  ŠKOLI