Golija i Kopaonik 18 - 20. mart 2016.
| |
ИЗВЕШТАЈ СА АКЦИЈЕ НА
ГОЛИЈУ и КОПАОНИК
18-20. март 2016.
Остале фотографије погледајте
----->ОВДЕ
| | 18. март Пошли смо из Скерлићеве улице у 17 сати а на Рудно стугли око 22.30. сата. Сместили смо се у етно-домаћинству “Шеклер“. | 19. март ГОЛИЈА-Источни део планине ка планини Радочело.
Са Рудног/1100м/ смо кренули у 8 сати сеоским путем ка Девићима. Отишли смо прво до горњег и највишег водопада на реци Изубри. Затим смо се вратили назад на пут па уз засеок Крљани прво изашли на безимену коту 1481м, и наставили гребеном ка југу до врха Црквина-1516м. Даље ка југу смо преко Дебелог брда дошли на јужно огољено узвишење Оштри врх/1452м/. Са Оштрог врха смо сишли до извора Циганска вода-1310m и сеоским путем се вратили преко Срњаче на Рудно. На Рудно смо стгли око 17часова. Дужина туре је била 24км, висинска разлика 1000м, време трајања 9 сати, број учесника 14.
| 20. март КОПАОНИК-западни део планине.
Са Рудна смо ујутро око 7 сати отишли преко Рашке и села Радошић до села Семетеш. Ту смо обшли Семетешко језеро и кренули на туру по западном делу Копаонока који се назива Јадовник. Од Семетешког језера-875м смо кренули око 9 сати. Прво смо итишли до засеока Пановићи одакле почиње стрмији успон све до заравни на 1400м. У Семетешкој реци дечак Стефан је угазио у воду па је морао да се врати назад. Вратила су га двојица момака, Иван и Миле и успели поново да нас стигну на успону ка гребену планине. Јужним падинама смо изашли на гребен истоно од врха и њиме ускоро стигли на врх Кукавицу-1726м. Од 1300м па на горе био је снијег. Са врха смо сишли лепим снежним гребеном ка Козјим стенама али смо пре њих скренули низ леву падину ка превоју где се налази ловачког дом, у близини извора Лескова вода-1270м. Ту су нас три љубазна ловца дочекали са кафом и ракијом . У дому има доведена добра планинска вода. Одавде смо шумским путем који води преко висова Погани нос-1242м, Шанац-1098м, Караула-973м и Влашког брда сишли до села Павлице на десној страни долине Ибра. Туру смо завршили код манастира Нова Павлица око 17 сати. Дужина туре је била око 20км, висинска разлика 1050м, време трајања 8 сати, број учесника 11.
-По завршетку туре обишли смо цркву Стара Павлица и манастир Нова Павлица.
-Црква Стара Павлица се налази у на стеновитој заравни изнад пруге. Претпоставља се да потиче из преднемањићке ере или је подигнут на самом почетку њихове владавине крајем XII века. Манастир се први пут помиње у даровној повељи краља Стефана Првовенчаног, а делови његове цркве су обновљени током 70-их година XX века.
-Манастир Нова Павлица. Подигли су га крајем XIV века браћа Мусићи (Стефан и Лазар), као своју задужбину и сматра се да су они, након погибије у Косовском боју, сахрањени испод својих портрета у манастирској цркви. Након Косовског боја, у манастиру је 1392. године преноћило тело кнеза Лазара, током његовог преношења у Раваницу.
-Успут смо се по обичају задржали у некој кафани, овога пута у печењари «Баралић» у Мрчајевцима. У Београд смо стигли око 22.30 сати.
| ВОЂА АКЦИЈЕ: Верољуб Ковачевић, тел. 064/225-9941
|
Фотографије погледајте
----->ОВДЕ
|
|
RSS vesti