|
Ishrana
planinara: Svi
smo upoznati sa tim koliko
nam je zapravo teško da organizujemo svoju ishranu u toku dana provedenih
u planini. Mnogo je faktora koji utiču na to da li ćemo i šta će mo staviti
u svoj planinarski ranac i poneti sa sobom. Uvek moramo misliti na težinu,
puno konzervi će za sekund otežati ranac tako da ga nećemo moći podići
a kamoli šta drugo. Takodje treba razmišljati i o raspoloživom mestu u
rancu kao i o rasporedu pakovanja. A kada na sve ovo pridodate i izbirljivost
vašeg organizma, onda valjda počinjete da sahvatate o čemu govorim.
Stručnjaci su mičljenja da ishrana u planinarskim uslovima treba
da bude sačinjena od žitarica i to 35%, mlečnih proizvoda 15%, mesa 10%,
masti 15%, povrća 12%, voća 10% i šećera 3%. Vodu nikako ne smemo zaboraviti.
Ona nam je ipak najlakši i najbolji način da utolimo žedj nastalu usled
tolikog napora. Žitarice koje nosimo su uglavnom u obliku hleba
(peciva nisu preporučljiva za ostavljanje, njih jedite u pauzama u putovanju
ili pri poseti nekih naseljenih mesta gde ih možete sveže nabaviti), makarona,
testenina, dvopeka, griza, pirinča ili muslija. Civilizacija nas je naterala da nam hleb postane
navika. Nikakao ga ne treba izbegavati u planinarskoj ishrani.Treba ga
uvek nositi u dovoljnim količinama (oko pola hleba dnevno za jednu osobu).
Jako je bitno izabrati pravu vrstu ,jer se hleb brzo suši i budja pa je
onda neupotrebljiv. Najbolje bi bilo poneti raženi hleb ili neku od pogača
koje se pripremaju bez kvasca ili kupovati hleb za koji smo sigurni da
može ostati duže svež ( gradski hleb iz
pekare Klas
tzv. SAVA ,može se jesti i do četiri dana). Postoji
još jedno rešenje, a to je dvopek. Ali dvopek se lako mrvi pa nije
pogodan za mazanje. Pri pakovanju hleb se može staviti na dno dela ranca
predvidjenog za hranu ,osim u slučaju dvopeka, koji se mora staviti na
vrh ranca da se ne bi smrvio.Vrlo su zahvalni za ove prilike makaroni
i teastenine. I njih treba
pakovati pri vrhu ranca kako se ne bi izlomili. Lako se transportuju i
pripremaju, a takođe i kvalitetno i brzo zasite. Griz, pirinač, musli
i slično su energetski bogate namirnice. Treba ih uvek nositi pri čemu
su musli pogodni čak i za ručak. Pakuju se u sredinu ranca dodatno osigurani
u plastične kese da se ne bi prosuli.
Zbog velike količine važnih namirnica i vitamina mlečni proizvodi
i prerađevine uvek igraju
zanačajnu ulogu u
našoj ishrani. Mleko se ne preporučuje jer je veoma kvarljivo, a i loši
su uslovi transporta. Umesto njega
se koristi mleko u prahu, nekoliko stotina grama, a
koje se priprema veoma brzo sa
toplom vodom. Da bi
se izbeglo stvaranje grudvica, prah se prvo rastopi sa malom količinom
hladne vode pa se onda dodaje topla voda (nešto slično pripremanju
pudinga). Dobro bi bilo u mleko staviti malo muslija, kornfleks ili pak
običnog keksa te na taj način pojačati obrok. Jogurt, kiselo mleko ili
sl. zbog nepraktičnog pakovanja nisu preporučljivi ali se takodje mogu
poneti (uz dodatnu pažnju), na jednodnevne ture. Lako se kvare i treba
ih popiti već na prvim pauzama u vožnji, kupovati ih
pri prolasku kroz naseljena mesta
gde je proizvod siguran i piti ubrzo po kupovini. Osobe sa osetljivijim
želudcem trebaju ipak da izbegavaju mlečne prioizvode. Pošto postoji
velika mogućnost da se mleko i mlečni proizvodi nabave i od lokalnog stanovništva ne treba ih ni nositi u nekoj većoj količini. Tvrdi sirevi
su odlični i treba ih nositi, ali uvek odrezati one osušene ili buđave
površine. Margarin nositi, bogat je vitaminima i mineralima, ali izbegavati
Soft jer je obogaćen mlekom, te podložan kvarenju. Pri transportu sve
praškaste i rinfuzne proizvode dodatno
upakovati u posebne plastične kese kako bi se izbeglo eventualno prosipanje,
i ove proizvode staviti na vrh ranca.
Meso je bitno i treba ga nositi uvek sa sobom. Konzervirani proizvodi,
mesni narezak, paštete, viršle u
vakumiranom pakovanju, sušene kobasice itd. Imaju veliku energetsku
vrednost i povoljne su za nadoknadu gubitka energije pri dodatnom naporu.U
konzervisanom obliku i sušeni nisu
lako kvarljivi. Polutrajni proizvodi (parizeri ,salame) nisu postojani
te ih treba jesti što pre, a takodje i meso sa roštilja koje u pravilu
treba peći i odmah upotrebiti, naročito u periodu visokih temperatura.
Nikada u ishrani ne treba izaostaviti meso i mesne preradjevine jer
je ono materijal od koga se obnavljaju ćelije našeg organizama
i grade nove. Treba ih pakovati pri dnu ranca, odmah iznad hleba. Mast
se nalazi u dovoljnoj količini u samom mesu te je nije potrebno nositi
posebno.
Povrće je korisno ali nije pogodno za transport. Nositi ga u sušenom
obliku ili u malim količinama. Povrće se, kao i voće i mleko i voda mogu
naći u planini i kod lokalnog
stanovništva. Treba ga uvek transportovati konzerviranog u sredini ili
ukoliko postoji slučajno mogućnost gnječenja (paradajz) onda na vrhu ili
u zasebnoj kesi pa u ruci.
Voće je takodje jako korisno zbog svog vitaminskog i mineralnog
sastava. Takodje se može naći na planini ali nije loše poneti sa sobom
uvek malo limuna, jabuka ili npr. banana koje vas mogu brzo i lako okrepiti
na kraćim pauzama. Ono se takodje nosi pri sredini, a obavezno se čuva
na hladnom i prozračnom mestu.
Vodu treba pažnjivo konzumirati i u velikom broju slučajeva sa
njom treba racionalno raspolagati. Uvek se kod vodje raspitajte koliko
tura traje, ima li izvora i koliko vode da ponesete. Potrebe ljudi variraju
ali na oko 5 sati pešačenja one su oko 1.5l do 2 l. Pazite koju vodu pijete.
Uvek pokušavajte da nadjete protočnu vodu, što dalje od stoke, staja,
poljskih klozeta itd.. Uzimati vodu samo sa proverenog izvora.
Šećer treba nositi u svim oblicima. Čokolade i slične preradjevine
svima prijaju pa ih uvek nosimo. Šećer u kockama, žuti šećer, dekstroza
uvek idu u ranac. Ne zaboravljajte šećer jer vas vrlo lako može vratiti
u život. Samo pažljivo sa količinom jer obavezno povlači sa sobom i žeđ.
Napici se nose u prahovima. Dobra su zamena za voće i vitamine.
Dosta ih konzumirajte, okrepljuju.
Jako je bitno i kako jedemo. Hranu treba rasporediti na doručak,
račak, užine i večeru s tim da na turu nikada ne idemo sa punim stomakom,
tj. za doručak jedite malo, a za ručak i večeru obimno i dosta. Nikada
se nemojte baciti na hranu odmah po završetku pešačenja. Uvek se prvo
treba odmoriti 10-ak minuta pa tek onda prionite na posao spremanja hrane.
Za kraj jedan savet. Stari je planinarski trik da se pojede malo
koncentrata supe sa povećom količinom vode pogotovo pri velikoj iscrpljenosti
(veliki umor, drhtavica miąića, oteľano disanje). Oporavak je zaista začudjujuće
brz. Korišćen
materijal sa sajta www.zeleznicar.org.yu Mirko
Mirković, p.d. POBEDA, Beograd
|