ALPINIZAM
Ako bi u jednoj rečinici definisali alpinizam, onda bi to bio - ekstremni vid planinarenja. Alpinisti su istovremeno i planinari. Razlika između običnog planinara i alpiniste je u tome što alpinisti penju teže strane, smerove da bi dosegli vrh. Što je teži smer ispenjan ili što su uslovi penjanja suroviji to je uspeh veći. Osim uobičajene planinarske opreme alpinisti koriste i specijalizovanu: užad, prusike, karabinere, pojaseve, čekiće, klinove, čokove, zaglavke i mnogo toga drugog.
Pri Planinarskom savezu Srbije postoji tzv. AOB ili alpinistički odsek Beograda. Da bi neko postao član odseka potrebno je da stekne zvanje alpinističkog pripravnika. Naime, AOB organizuje letnji i zimski alpinistički kurs. Oni koji završe oba kursa stiču zvanje alpinističkog pripravnika, mogućnost da postanu članovi AOB-a i učestvuju na njegovim akcijama. Pre kursa morate se učlaniti u neki od planinarskih društava, jer kao što je na početku rečeno svaki alpinista je prvenstveno planinar. Pre nego što pođete na tečajeve, bilo bi dobro da učestvujete u nekoliko klasičnih planinarskih izleta kako bi osetili planinarsku atmosferu i boravak u divljini. |
Nakon toga, savet je da prvo pohađate letnji alpinistički kurs, a tek potom zimski. U principu letnji tečaj predstavlja penjanje u suvoj steni i traje oko mesec dana. Predavanja su u prostorijama AOB-a, a vežbanja na steni u Košutnjaku. Praktični deo ispita je na nekoj od naših planina gde se, pod vođstvom instruktora penju alpinističke smeri. Po povratku organizuje se teorijsko polaganje. Što se tiče zimskog kursa, on se umnogome razlikuje. Posle teorijskih priprema u Beogradu, obično se ide nedelju dana u planinu. Takođe se penju smeri, ali u zimskim uslovima. Osim toga uče se i uvežbavaju mnoge aktivnosti u snežnim uslovima. Bivakovanje u snegu, zaštita od lavina, osiguravanje, upotreba cepina i dereza su samo neke od njih. Kao i kod letnjeg tečaja i ovde zimski uspon na vrh iznad 2000 metara, alpinističkom smeri predstavlja praktični deo ispita, dok se teorija polaže po povratku. Oba tečaja obuhvataju niz nastavnih jedinica (istorija alpinizma, oprema, osiguravanje, funkcionisanje naveze, čvorologija, meteorologija, ishrana, lavine, prva pomoć...) koje polaznici moraju proći.
|
Penjanje zaleđenih slapova, izazov za najsmelije. Jedan od esktremnih vidova alpinizma koji zahteva posebnu tehniku i opremu. |
Da bi stekli zvanje alpiniste potrebno je mnogo više vremena i truda. Treba ispenjati puno zimskih i letnjih smeri, zatim zaleđeni slap, spustiti se skijama sa visine od preko 2000 metara, polagati određene ispite... U svakom slučaju prvi korak je opisan, a za ostale ćete već videti.