Hajla (2403 m) 13 - 15. februar 2016.
| |
HAJLA (2403 m), od 13. do 15. febraura 2016. godine
Planinarski klub "Pobeda" Beograd je u periodu od 13. do 15. februara 2016. godine izveo uspon na planinu Hajlu, smeštenu u Crnoj Gori između grada Rožaja i Rugovske klisure.
Ekipa je bila mala, nas četvoro iz "Pobede", ali u zimskim uslovima kakvi su vladali u ovo doba godina na ovako visokoj planini, imala je posebno delikatan zadatak da savlada sve izazove, visoki sneg, propadanje do pojasa, izbegavanje lavina, ledenu podlogu na većim visinama, udare vetra, maglu...
Domaćin je bio Planinarski klub "Hajla" iz Rožaja, koji se potrudio da nam pruži sve ugodnosti, prevoz, smeštaj u udobnom domu, okrepljenje i ljudski doček i gostoprimstvo, u domaćinskoj atmosferi. Društvo nam u domu prave domaćini Feka i Mamko, brinu o nama. To stvara poseban ugođaj.
Putovali smo redovnom autobuskom linijom, prvi dan smo doputovali do Rožaja, izvezli se do katuna Bandžov, na 1450 m, odakle počinje uspon ka domu u Grope pod stenama Hajle. U dom koji je na 1930 m stižemo u 19 časova. Udoban dom se brzo zagrejao i atmosfera je odmah porasla. Topla čorba je posebno prijala i lepo nas hidrirala za sutrašnje napore. Domaćin se potrudio da nas ugosti i domaćim specijalitetima.
| U nedelju 14. februara u 08 časova krećemo na uspon na vrh Hajle. Posebno smo morali obratiti pažnju na mogućnost lavina u nižim predelima, jer je prethodnog dana padao novi sneg, čak oko 40 cm novog snega, kada se obično nedovoljno veže sa prethodnim snegom i za stabilizaciju je po pravilu potrebno dva dana.
Novi sneg je zajedno sa prethodnim koji se propadao, nekada više nekada manje, predstavljalo teške uslove za prćenje. Krećem svestan dve stvari, opasnosti lavina i da mi ekipa nije jaka, da nas nema dovoljno za smenjivanje na čelu. Zato idemo, pomislim, dokle se mogne. Novica mi je bio od posebne pomoći, snažan kao sportaš, a i nekad je završio letnji alpinistički kurs, pa ima bar to iskustvo. Često ga isturam napred, a kada je ozbiljnije ja svež krećem prvi u akciju. Tako imam vremena da razmislim o svemu, kuda i kako ići. Borba sa visokim snegom i propadanjem čak do pojasa bila je izrazita do izlaska na Brahim breg. Vadili smo se uz pomoć štapova, ali na strmini je bilo toliko propadanje koje skoro onemogućava bilo kakvu mogućnost penjanja. Jednom se moramo za kratko vratiti i krenuti drugu varijantu. Kolenima sabijam sneg, obaram ga u rupe iz kojih se prethodno izvučem, povlačim se za vrhove grana koje iz smetova vire.
Izaći na Brahim breg je bilo posebno teško, jer se zbog mogućih lavina moralo kretati u vertikalama, a sneg se propadao do pojasa. Nije se smelo ići letnjom markacijom, već alternativnim pravcima. To mogu činiti, jer znam dobro teren i bilo je ovde sličnih situacija i ranije. Borba sa takvim snegom trajala je do više od tri sata, naime do 11,15 časova, kada smo izašli na prvi greben i ugledali Ahmicu na drugoj strani i pravac gde se penje glavni greben Hajle.
Međutim, i dalje se sneg propadao, istina nešto manje, ali je propadanje trajalo sve do pod greben gde je streha, pored koje se izlazi na drugi greban i kada se otvara pogled na Rugovsku klisuru. Streha je naprotiv sasvim zaleđena, još čitavom dužinom napravljena u previsu u završnom delu. Ovde je zimska markacija i dosta puta sam tu izašao, al ovakvu strenu nisam ranije video. Uvek smo išli pravo ka izlazu na ivici strehe. Ovaj put to može biti neugodno, zbog podloge ispod tog terena.
| Tu moramo staviti dereze, idem prvi i koristim sasvim zaleđenu policu pod strehom, čija je podloga a samo kapa sva u ledu. Ispod je na par metara dolinica za zaustavljanje, ako se evetualno padne. Zato idem gde je duboki zaleđeni sneg, odlučio sam da se baš tu penjemo, pa policom u strehi vratimo na pravac nekoliko metara. Tu ćemo se i spustiti. Pored i na pravcu izlaza je do zemlje vetrom zalizana kamena grebenska podloga, sa oštrim nagibom, gde dereze namaju za šta uhvatiti, a kamoli cepin.
| Tako dolazim do kraja i ivice strehe, gde je cepinom probijam, zabodem čitavu dužinu cepina, pa trzajem odvaljujem njene komade koji su se nadneli prema meni. Tako u nekoliko odlamanja delova strehe stvaram izlaz. U 13,15 časova smo na grebenu. Vidljivost je slaba, magla se razvlači vrhovima, na momente se delom vide vrhovi, ali ubro postaje sasvim nevidljivo. Greben je uglavnom zaleđen, bez obzira na nov sneg prethodnog dana, ali je bio vlažan i brzo se zaledio, budući da su gore niže temperature. Zato nastavljamo u derezama i sa štapovima.
Duva i na momente pojačava vetar i sasvim smo u magli, i samo pratimo grebenske grbe, vodeći računa o strehama i da se ne približavamo ivicama stena, na šta upozoravam ekipu, da me u stopu prate. Na poslednjoj grbi vrha u 14,15 časova članica ekipe pokazuje strah, želeći da se vrati i zato odmah krećemo nazad. Ovo je njoj prva ovakva akcija, pa i upotreba cepina i dereza, o čemu smo pred put imali kratku obuku. Zato je ovo njen podvig.
Prateći tragove kojim smo došlu, u magli dolazimo do mesta gde smo se ispeli na greben, odakle se valja bezbedno spustiti, a prvih par metara su verikalni, pa ulazimo u otpenjavanje sa dezama praveći skaline u čvrstom snegu, na skoro ledenoj podlozi stvarajući oslonce i stalno pomerajući duboko zabodeni cepin, koji je drugi oslonac. Idem prvi i kažem Ivani da me prati i gleda kako se ja spuštam i to isto radi. Pratim šta se događa i vidim da sve dobro radi. Slede nas Petar i Novica, oni to već sigurno rade i nama problema. Kad smo tu sišli, skidamo dereze, jer dalje se sneg propada, prvo malo, pa nešto više.
| Kad smo sišli sa strehe i skinuli dereze, vidim da je 15,15 časova. Pojačava vetar, počinje i ledena kiša i susnežica, a i gusta magla je na ovoj visini, sve do prevoja i dolaska na Brahim breg. Dole su neki drugi uslovi, sumaglica, ali se vidi da se vreme menja, počinje i dolazi nevreme. Povratak je puno brži, jer stope u snegu kojima smo došli sada drže, slegle su se usled vlažnosti snega. U domu smo već u 16,50 časova. Čeka nas okrepljenje, čaj pa pasulj, lepo druženje sa domaćinima. Veče je vreme i za sređivanje utisaka, dok vetar fijuče, obara sneg sa krova i kao da ga pomera.
Bilo je to uzbudljivo penjanje, sa izazovima, koje je sigurnije izvoditi u manjim grupama, sa planinarima kojim imaju iskustvo u zimskim uslovima, znaju da koriste cepin i dereze. Hajla je atraktivna u ovakvim zimskim uslovima, ali zahteva i oprez i treba obratiti pažnju na sve o čemu je bilo reči.
| Ovog puta pohvale za Ivanu Pavlović, Novicu Kojadinovića i Petra Ivetića, članove moje ekipe, kao i gostoljubive domaćine, Feku i Mamka, koji su nas ugostili i o svemu brinuli o nama.
Naredno jutro silazimo sa planine, drugi su uslovi, vetar i kiša su delovali u noći i sneg smanjili za najmanje 20 cm, a jučerašnje staze i prtine se ne vide. Feka nas odvozi na izvor Ibra, pa dalje do Rožaja, na okrepljenje pred put za Beograd, gde stižemo oko 20 časova.
Izveštaj: Tomica Delibašić, vodič
Uredila i postavila Pauna Obradović |
|
RSS vesti