RSS vesti






Web prijatelji:





 Početna strana
Strana se učitava


Sibir (Rusija): Bajkal, Irkutsk, Altaj, Ural ...
12. jun - 05. jul 2015.

ИЗВЕШТАЈ СА ПУТА ПО СИБИРУ
БАЈКАЛСКО ЈЕЗЕРО, АЛТАЈ, ИСТОЧНЕ САЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ, УРАЛ и ТРАНССИБИРСКА ЖЕЛЕЗНИЦА
12.06 - 05.07.2015. - вођа Верољуб Ковачевић


12-13.06.

Превоз авионом, Београд-Москва-Иркутск.
13-20.06.

У Иркутск смо стигли око пре подне око 10. сати. После смештаја у хостелу и краћег одмора кренули смо у обилазак Иркутска, града кроз који протиче моћна река Ангара, једина река која истиче из Бајкалског језера. Сутрадан смо из Иркутска отишли до места Листвјанка на западној обали Језера. Да бисмо боље видели где Ангарау где истиче из језера попели смо се на врх који се зове Камен Черскога/728м/ или стена Шаманка. Одатле је био бољи поглед на јужни део језера и реку Ангару. У повратку смо обшли музеј о Бајкалском језеру у коме се поред многих експоната у једном базену налази пар бајкалских фока. Друга тура до језера била је северно од Иркутска, до централног дела језера где се налази острво Ољхон. Обишли смо занимљивие локалитета на острву од којих је најзначајнија стена Шаманка у близини места Хужир. Сутрадан смо имали пешачку туру северно од Хужира у дужини од 18км. Са острва Ољхон смо се вратили у Иркутск и сутрадан отишли на запад до места Аршан у подножју Источних Сајанских планина. На планирани врх Љубов/2100м/ нисмо изашли већ је део групе стигао до висине од 2000м. Због велике врућине и ројева обадова већина групе је одустала од даљег успона и сишла до реке на којој се налазе водопади и слапови. Сутрадан у повратку свратили смо до места Сљуданка на на крајњем југу Бајкалског језера а потом и до села Шаманка на реци Иркут где се налазе занимљиве црвене хоризонталне стене. Повратак из Аршана поново за Иркутск. Још једна ноћ па сутрадан 20.06. ујутро смо први пут кренули транссибирском шелезницом за Новосибирск.
21-23.06.

ТСЖ-долазак у Новосибирск у 9.45. Пут је трајао око 27 сати. Путовали смо пругом која пролази кроз места Тулин, Тајшет, реке Јенисеја код Краснојарска и Томска. После смештај кренули смо у обилазак града што смо радили и следећи дан.
23-28.06.

Путовање смо почели у Новосибирску путем познатим као «Чујски тракт». Пут води преко Барнаула, Бијска и Горноалтајска до Манжерока где смо преноћили прву ноћ. Ујутро наставак пута путем поред моћне реке Катун која долази из централног Алтаја. Затим пут води на Семински превој па поново силази уз долину реке Катун да би касније ушао у долину Чује и њомњ води до места Кош-Агач у Чујској степи, недалеко од монголске границе. Сместили смо се у кампу са јуртама «Тыдтуярык» на ободу Чујске степе а испод Курајског гребена. Ту смо преспавали три наредне ноћи. Првог наредног дана смо кренули на успони, на врх Тыдтуярык-3367м. Време није било тога дана лепо, преко ноћи је пала киша што се ретко овде дешава обзиром да је Чујска степа позната као регион са најмање падавина у Русији. Почели су да се гомилају облаци и да грми негде на око 2500м па смо мало сачекали да тај талас прође. Пола групе је одустало и вратио се назад а пола кренуло даље. Када смо савладали тешку падину од трошног ломљеног камена и стигли на јужни предврх /око 3200м/ поново је са севера брзо дошао облак са грмљавином, кишом и градом па смо били принуђени да се што пре вратимо у долину. Горе изнад су се падине забелеле од ледених куглица и града. Вратили смо се у камп предвече. Дужина туре је била око 19км, успон око 1500м. Сутрадан смо са два комбија /ГАЗ/ отишли на југ преко простране Чујске степе до Јужночујског гребена, односно уз долину реке Еленгаш. Из долине смо кренули на пешачку туру до једног ледника испод масива Ирбитсу. Дошли смо до висине од 3000м, тамо где се ледник завршава и нисмо ишли даље јер је за врх изнад потребна алп.опрема. Вратили смо се предвече у камп. Тура је била око 10км са успоном од 600м. Наредног дана вратили смо се преко Курајске степа уз задржавања на Голубијем језеру са занимљивом плавом глином коју вода која извире стално покреће и прави занимљиве облике. Преноћили смо у Горно-Алтајску. Сутрадан наставак пута ка Новосибирску где смо успут у месту Бијск обишли музеј «Чујског тракта».
29-30.06.

ТСЖ. Новосибирск-Јекатеринбург. Пошли смо у 08:05 ,/путовање је трајало око 22 сата/. Када воз крене из Новосибирска одмах прелази реку Об, касније и реку Иртиш па преко Тјумена иде до Јекатеринбурга. Дошли смо рану у Јекатеринбург. У Јекатеринбургу и оклини на Уралу боравитили смо три наредна дана. Одатле смо вршили једнодневне излете до Урала.
01-03.07.

Јекатеринбург или Свердловск налази се на источним падинама осредишњег Урала. Овај део Урала је најнижи тако да се у близини не налазе неки занимљиви врхови већ само појединачне стене. Ишли смо северно до локалитета „Седморо браће“, где стеновити гребен висине око 30м стрчи на брду, подељени на седам у горњем делу одвојених гранитних стена. Ту су се по први пут појавили „сибирски комарци“ који су били несношљиви па се нисмо много задржавала, било је време магловито тако да одатле нисмо имали поглед на оклину. У повратку смо свратили до манастира новијег датума Ганина јама који је подигнут на месту где су после масакра спаљени и уништени посмртни остаци цара Николаја и његове породице. Овод дана смо отишли западно старим московским путем до Урала на делу где се налази граница између Европе и Азије. Ту се налази велики стуб на граници континената са натписом када је граница установљена. Последњи дан смо искористили да одемо до реке Чусоваје која извире у Азији, пресеца Урал и одлази у реку Каму, притоку Волге. Већи део долине реке су углавном стрми кречњачки одсеци. И ту је било много комараца па смо код села Слобода прешли реку и отишли до прве «Георгијевске стене» низводно иза великог меандра. Увече 03.07 из Јекатеринбурга у пре поноћи кренули смо возом за Москву. Пруга пролази кроз Перм, Киров, прелази реке Волгу код Јарослава и долази до Москве. Путовање траје око 30 сати.
05.07.

У Москву смо стигли рано, /04:11 / и после остављања пртљага кренули пешице са Јарославске станице до центра. Успут пустим улицама само смо могли видети пијане и дрогиране младиће и девојке који напуштају кафиће. На Црвеном тргу мирно, још ништа није отворено. Обишли смо Кремљ испод западнох зидина и обалом Москве отишли до храма Христа Спаситеља. Затим Арбат, поново Црвени трг око подне где све врви од туриста, обилазак музеја у цркви Св.Василија Блаженог и још по нешто па трк на станицу по ствари и правац Шереметјево. Пвратак авионом Москва-Београд где смо стигли око 22.35 часова.