Petzeck je najviši vrh Schobergruppe u Koruškoj. Nalazi se u nacionalnom parku Hohe Tauern gde svojom visinom dominira najviši vrh Austrije Grosglockner-3798m.Uspon na Petzeck započenje od planinarskog doma Wagenidze(2508m) koji se nalazi na terasi istoimenog jezera. Do vrha se ide markiranom stazom za tri sata, a na vrhu se nalazi veliki metalni krst obeležje mnogih vrhova u Austriji. Do planinarskog doma se dolazi iz više pravaca a najčešće iz doline Wagenidze i doline Debanttal. Petzeck se nalazi u grupi od 10 vrhova Austrije zajedničke transverzale Put prijateljstva Slovenije, Italije i Austrije.

Vremenska prognoza nas nije sprečila da objedinjene grupe za Alpe i Petzeck, zajedno krenu ka Austriji. Krenuli smo u petak popodne sa namerom da prespavamo u Ratačama u planinarskom domu PD Lisce iz Sevnica. Nepredviđena zadržavanja na granicama i nevreme ispred Zagreba je vremenski produžilo naše putovanje do Ratača. Iz nekoliko puta nas Toni kombijem prebacuje do doma gde nas je čekala vruća kranjska kobasica. Malo odspavasmo pa ponovo u autobus. Kiša nas je stalno pratila a prestala je upravo kada smo stigli na početak pešačenja. Pojavilo se i sunce, prava nagrada za uporne planinare. Do doline Wangenitze(1430m) smo stigli po veoma uskom makadamskom putui samo zahvaljujući našem iskusnom vozaču Zokiju. Iznenađeni mestani, valjda nikad nisu videli veliki autobus na njihovom privatnom putu, naterali su, uz pretnju policije, da se autobus odmah vrati. Jedan penjač manje.
Krećemo ka domu Wangenitze istoimenom dolinom koja je prepuna vodopada, jagoda, malina i borovnica. Sunce je kratko trajalo pa je ponovo počela kiša; izgleda da joj nije dosadilo da pada. Usput smo se zadržavali na vidikovcima i prelepim vodopadima. Za pet sati pesačenja stižemo do jezera i planinarskog doma. Za danas je dosta a za sutra, videćemo. Suva presvlaka je prijala. U domu je bilo malo planinara pa smo mi pravili glavnu gužvu. Na našu viku su se i domaćini brzo navikli. Predveče je provejavao sneg i napadao nekoliko santimetara, koliko li ga je na većim visinama? Posle kratkog spavanja u Ratačama i pešačenja po kiši, rano odlazimo na spavanje.
Po planu ustajemo po mraku i pripremamo se za završni uspon. Posle doručka u 7.00h krećemo na uspon. Polako se budi planina a i mi sa njom. Kiša je na trenutak stala valjda se ispadala. Markiranom stazom 297 krećemo na istok do stenovitog grebena sa sajlom. Namontiravamo pojaseve, pripremamo prusike i karabinere i krećemo ka sajli koja nije bila dugačka, više je preventivno postavljena. Velika grupa sporo prolazi osigurani deo puta i već posle prvog potoka počinje sneg. Jedva razaznajemo stazu, markaciju naslućujemo. Srećom imam i zabeleženu stazu na GPS uređaju.
Na prvom lanjskom snegu stavljamo dereze. Sneg je dostigo debljinu od 20cm. Strmim kuloarom ulazimo u oblak pa izgubismo jedva vidljivu markaciju. Po magli samo naslućujemo da hodamo po glečeru srećom nije ni strm ni dugačak. Za nesto manje od četiri sata, po zimskim uslovima, stžemo na najviši vrh Koruške, Petzeck(3283m).
Fotografišemo se kraj velikog krsta sa državnim i klubskim zastavama. U povratku, niz kuloar napravismo gelender kako bi grupa bezbedno sišla. Pri silasku do doma uhvati nas je vejavica koja se na nižim visinama pretvarala u sve jaču kišu. Ponovo smo u domu, na kratko se zadržavamo i krećemo, sada drugom stazom, ka Debanttai dolini iz koje se dom teretnom žičarom snabdeva. Vreme pri silasku promenljivo i bez kiše. U dolini je trebalo da nas sačeka autobus ali zbog odrona i nezgodnih prevoja nije došao na dogovoreno mesto. Ispesačismo i tih sedam kilometara po makadamu.
Danas smo popeli 800m i sišli sa 3283m na 1185m. Presvlačimo se i pripremamo za dugo putovanje do Beograda. Stigli smo oko 06 h. narednog dana.