Pindske planine, Grčka 27. avgust - 07. septembar 2014.
| |
ИЗВЕШТАЈ СА АКЦИЈЕ НА
ПИНДСКЕ ПЛАНИНЕ /ГР/
Јабланица-2257м, Смоликас-2637м, Kaјмакчалан-2521м
-Одмор у Саранди
27.08.-07.09. 2014
Остале фотографије погледајте ----->ОВДЕ
| 27.08. Мала група од осам планинара кренула је у 7 сати ујутро из Београда. У Лесковцу је у току била манифестација „Лесковачка роштиљијада“ па смо искористили прилику и ту направили паузу. Као и обично што се дешава код нас на тим манифестацијама је лошији квалитет а веће цене што не може допринети побољшању туристичких прилика у Србији. Наставили смо даље и преко Скопља и Гостивара предвече стигли у Охрид. Одсели смо у пристојном приватном смештају „Кукунеш“ . Увече шетња и обилазак града и кафана.
| 28.08. ЈАБЛАНИЦА. Ујутро смо рано кренули из Охрида и преко Струге и Вевчана отишли до села Горња Белица. Комбијем смо могли отићи још око километар изнад села одакле смо кренули на успон . Маркирана стаза води кроз шуму поред потока. Касније се излази на голи предео где се касније стаза утапа у граничну стазу која води све до највише коте, врх Црн камен-2257м. Вратили смо се скоро истом стазом са разликом што смо сишли поред старе разрушене карауле. Дужина туре је била око 11км, успон 850м. Повратак у Охрид . | 29.08. Св.НАУМ, КОРЧА. ..На путу за Албанији свратили смо до манастира Св.Наум. Краће задржавање на извору Црног Дрима и прелазак границе. Преко Подградеца одлазимо за Корчу. Обилазак центра града у коме се налази велика црква где нас је примио и кафом почастио старешине цркве. Наставак живописним путем паралелним са границом Грчке где доминира масив Грамоса. Прошли смо преко Ерсекија и дошли до Лесковика одакле пут силази у долину бистре смарагдне реке Војуше која долази са масива Пинда у Грчкој. Са друге стране реке уздижу се високе стрме северне стене и гребени планине Немерчке. Низ долину смо преко Пермета и Ђирокастре отишли до Саранде где смо стигли када је падао мрак. Цео дан за 300км вожње што говори какав је пут, али вредело је.
30.08. Саранда, одмор.
Саранда је град са око 33000 становника у јужној Албанији, смештен у заливу облика потковице, између планина и Јонског мора, преко пута североисточног дела острва Крфа. Данашњи назив Саранде потиче од ранохришћанског манастира Агиои Саранда, посвећеног четрдесеторици светих ратника - мученика. Народ и црква су их прогласил светим и поштовање четрдесет мученика се надалеко проширило, те су многе цркве саграђене у њихову част, почев од 6. века и даље кроз бурну историју.
31.08. БУТРИНТ. Обилазак сланих језера и тврђаве Бутринт јужно од Саранде, купање на плажи изнад Ксамилија.
-Бутринт је археолошко налазиште и Национални арк у Албанији, који се налази на полуострву између крфског пролаза и језера Бутринт. Према легенди, град Бутринт су у 12. веку п.н.е основали Тројанци, који су се овде настанили бежећи испред надмоћних Хелена из Троје, разорене у великом пожару. Бутринт је доживео доба благостања под византијском влашћу, као и током кратке владавине Млетака, али је био напуштен пред крај средњег века, од када су мочваре прекриле широко подручје које је обухватао. Бутринт чува нека од најзначајнијих археолошких сведочанстава на Балкану: остаци грчке, илирске, римске, млетачке и турске културе се сажимају на маленом зеленом полуострву између језера и крфског пролаза.
| 01.09. Одлазак и обилазак Ђирокастре а у повратку смо свратили до извора „Модро око“ и до остаатака старог града Финика.
-Ђирокастра /Аргирокастро/ је јединствено живописан пример трговачког града, један од најлепших градова Албаније. Ђирокастра својим историјским положајем, уоквирена планинама господари са високе стрме литице, изнад зелене долине реке Дрим.Ђирокастра има изузетан стратешки положај између Јонског мора, залеђа и границе са Грчком. На посебно осетиљивом подручју стратешког и војног значаја, у близини границе са Грчком, Ђирокаста је била позорница многих важних догађаја у историји Албаније.
-„Модро око" - /Syri Кalтër/ је живописан споменик природе кога чини 18 извора воде која извире из крашког тла, стварајући јединствено леп призор. Овај геолошки феномен је тектонског порекла и ствара изворе јачине 6 кубих метара у секунди. Извори отичу у Бистрицу, реку дужине 25 км која се улива у Јонско море на јужној периферије Саранде.
- Финик (Φοινίκη) је село 8км удаљено од Саранде. У античко време био је политички центар епирских Грка
| 02.09. Саранда, одмор
03.09. Рано ујутро смо отишли до Игуменице а потом трајектом до острва Крф. Са Крфа смо прешли на острво Видо по јаком пљуску. На Виду је и даље падала киша. Кратко смо се задржали јер маузолеј није био отворен. Могли смо се задржати само сат времена јер нам је бродар рекао да ће поново доћи за сат времена и да ће то бити последњи повратак на Крф. Испоставило се да није тако било баш тако јер када се време побољшало бродић је поново ишао на Видо. Време преостало до поласка трајекта назад за Игуменицу провели смо у граду Крфу. Вратили смо се у Игуменицу па назад за Саранду.
-Крф (грч. Κέρκυρα /Керкира/), друго по величини, од седам већих јонских острва, а уједно и једно од најлепших грчких острва.
-Видо (грч. Βίδο) је острвце крај града Крфа, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крајострва, у "плавој гробници". Током `30 година XX века на острву је довршена изградња маузолеја у коме су записана имена оних који су ту издахнули, а чија су имена била знана.
04.09. Пре подне смо искористили за обилазак ранохришћанског манастира /Агиои Саранда/ на брду изнад града. Манастир је посвећен четрдесеторици светих мученика . На суседном југоисточном брду доминира средњовековна тврђава Lekures -„Qafa e Gjashtes“, са које је одличан поглед на Бутринт и Крф на југу као и копнено залеђе на североистоку. Остатак времене провели смо у последњем купању на већ опустелим плажама Саранде
| 05.09. Рано ујутро /око 4 сата/ кренули смо из Саранде и преко граничног прелаза Какавиа одтишли преко Калпакија за Коницу. Ту је троје од наше групе остало да тражи смештај и обиђе Коницу и стари моста а нас петоро наставило пут до јужног подножја планине Смоликас. Са пута испред села Палеосели кренулисмо смо на успон. Прошли смо поред пл.дома на 1700м, затим отишли до језера Драколимни 2150м и на крају до највишег врха Смоликаса-2637м. Вратили смо се скоро истом стазом. Дужина туре је била 21км, успон 1450м.
По завршетку туре вратили смо се у Коницу где смо преноћили. Група која је остала у Коници нашла је леп смештај, обишли су место, отишли до старог лучног моста на реци Аоос и обишли родну кућу Оца Пајсија који је живео у Коници и у оближњем манастиру Стомио док није отишао на Свету Гору.
-Планина Смоликас ( Σμόλικας ), са највишом висином од 2.637м представља други по висини врх у Грчкој после Олимпа.
06.09. Из Конице смо отишли за Касторију. Ту смо се мало задржали и наставили пут у правцу истока. Од језера Вегоритида смо отишли путем који се пење до скијашког центра на Кајмакчалану.
-Успон на Кајмакчалан-2521 смо извршили са јужне стране од паркинга скијашког центра на 2020м. Време је било облачно па смо до врха углавном ишли кроз маглу. Када смо се вратили киша је почела да пада. Дужина туре је била 8км, успон 500м.
У повратку имали смо намеру да ноћимо у Битољу. Падала је јака киша која нас је омела да потражимо пристојан јевтинији смештај. Оно сто смо нашли било је скупо па смо наставили пут до Прилепа. И тамо није било много јевтиније али смо ипак нашли леп смештај. У мотелу је била свадба па смо отишли до оближње кафане «Кермес» на периферији Прилепа да прославимо успешно путешествије преко Македоније, Албаније и Грчке.
| 07.09. Дан за путовање од Прилепа до Београда где смо стигли око 20 часова.
| Фотографије погледајте ----->ОВДЕ
Верољуб Ковачевић, тел. 065/939 11 95, 064/225 99 41
|
|