Miroč i Almaške planine 14 - 16. mart 2014.
| |
ИЗВЕШТАЈ СА АКЦИЈЕ НА ПЛАНИНЕ
MИРОЧ и АЛМАШКЕ ПЛАНИНЕ / Румунија/
14-16. март 2014
14.03.2014.
На пут смо кренули у 17 сати из Скерлићеве улице. Једину паузи смо правили после Голубца у кафани “код Томе“ у селу Брњици. У Текију смо стигли око 22.30 и одмах смо се распоредили у пет кућа.
| МИРОЧ.
15.03.2014. . Из Текије смо кренули у осам сати до села Голо Брдо и са главног пута кренули маркираном стазом ка Мирочу. Са пута/270м/ смо прошли последњи засеок села и ушли на стазу која води кроз букову шуму са препуно првог пролећног цвећа. После краћег стрмијег успона излази се на равни део одакле се ускоро стазом излази на источни стеновити део Малог Штрбца на коме се налази чека са које је добар поглед на Мали казан и узводно и низводно од њега. Даље гребеном долазимо до највише коте Мали Штрбац /626м/. Дан је био без облачка а горе је дувао ветар средње јачине. Сишли смо са врха на превој и наставили даље у правцу југа све до највишег врха Велики Штрбац /768м/. Ту смо уживали у предивном погледу на тај део Ђердапске клисуре у коме се налази Велики казан. После дуже паузе кренули смо у силазак низ Штрбачки чукар и у подножју скренули лево стазом испод стена В.Штрбца и сишли до чесме на главном путу. Дужина туре је била око 16,5км, успон 760м. Време трајања 7 сати, број учесника 20
| АЛМАШКЕ ПЛАНИНЕ.
16.03.2014. . Ујутро у 6 сати смо кренули из Текије. Границу смо прешли код хидроелектране „Ђердап“. Даље смо преко Мехадије и Јабланице стигли до села
Ефтимие Мургу /некада Рудариа/. Уз долину реке прво узаним асфалтним путем а после шумским путем стигли смо до првог окретишта. Пошто смо дуго путовали тамо смо стигли мало пре десет часова. Време је било облачно и промицале су капи кише. Од нас двадсет једанаесторо је кренуло на туру а деветоро се вратило поред реке до воденица на почетку села. Прво смо дошли до састава Велеике и Мале Рударике и са пута почели успон делимично зараслом стазом са обореним стаблима дрвећа од олује која је протутњала претходне ноћи. Касније следи велики равни пропланак па поново шума и на крају успон на највиши врх планине Svinicea Mare /1226m/. .На врх смо стигли око 13.сати. Врх је стеновит и добар је поглед на све стране али време нам није било баш најбоље. Вратили смо се другом стазом, низ долину реке Велика Рударика. Туру смо завршили око 15 сати. Група која је отишла до воденица се такође, вратила до комбија, једино смо Звездана морали да јуримо и трежимо по селу.
Дужина ове туре је око 14,5км, успон 800м. Време трајања 5 сати, број учесника 11.
-На реци Рударики сада се налазе 22 воденице поредане цик-цак, лево-десно. Иако се место помиње још од 1241. првих осам млинова су званично забележени тек 1722. године. Користе првобитни хидраулични система који је у овој области познат још од другог и трећег века. 1874. године било је у употреби 51 воденица, али неколико узастопних поплава су смањили њихов број на пола. Воденице су део живота становника Рударие. Имена млинова су узети по именима дедова или су плод креативне имагинације мештана.
Вратили смо се преко Бозовица, Анине и Оравице а границу прешли код Калуђерова. Пауза у кафани „Соколац“ у Белој Цркви па преко Ковина и Панчева правац Београд где смо стигли око 22,30.
| .-Верољуб Ковачевић
-Фотографије Бисерка Јовић, ПК „Врбица“, В.Плана.
Фотографије погледајте >----->ОВДЕ
|
|
RSS vesti