Rajac - ogranak Roditelji i deca 29. septembar 2013.
| |
Дан магловитих планина
МИХАЈЛО, Момчило, Ива, Сава, Нађа, Васа, Павле, Петар, Ана, Марија, Данило...Тридесетак "клинаца-планинаца", из неколико београдских основних школа,заједно са својим родитељима и учитељицама упутило се, у недељу 29. септембра, на "кров Шумадије" да обележи Дан чистих планина. И док су им се још у души комешали снови од предходне ноћи и мешали се са сликама орошених села, кућа "на четири воде", крава и пашњака, вијугав пут довео их је до Равне горе, где ће неки од њих започети прву планинарску авантуру.
Ту су добили први задатак: да дуж стазе скупљају све оно што ружи природу. Веома озбиљно су га схватили и нису дозволи да их киша у њему омете. За савесност и упорност с којим су га обавили, зарадили су сви чисте петице. Прву дубоку импресију чудноватог пејзажа овог дела Србије имали су када се на једном од стајалишта под њиховим погледом, међу врховима, распрострло право море од облака. Нешто даље опробали су и своје гласове. Слушали су ехо са околних брда, који у градској вреви никада нису могли да искусе. Сваким кораком њихова радозналост је расла. Распитивали су се за имена жбуња и дрвећа, брали шафране, интересовало их је како се чита карта, користе компас и Џи-Пи-Ес...
Деоницу до Добре воде готово да нису ни осетили, а када су се примакли планинарској кући, одушевљени су се такмичили ко ће се пре спустити низ падину. Право окрепљење био је чика Борин топао чај од рајачких трава.
И док су као траг сећања на овај дан садили два храста, Доброј води се пришуњала магла, која је постала верни пратилац групе.
До врха Рајца пробијали су се као кроз млеко. Магла је постајала све гушћа, ноге све теже, хладноћа све приметнија, а стрпљење све "тање". Тек тада је кренула салва правих дечјих питања: "Колико је далеко врх?", "Када ће ручак?","Хоћемо ли ускоро стићи?"...
Двоумљење водича - како усред магле препречити ливаду и освојити врх- разрешио је чика Бора, који је "изронио" из облака. Уз минимална одступања, заједничким снагама, нађен је пут и после десетак минута група је била на асфалту који води до Дома на Рајцу. Иако је преостало још неких 20- минута хода, деци, али и родитељима и васпитачима већ је замирисао планинарски пасуљ из Рајкове кухиње.
На повратку за Београд, клинци- планинци добили су и "одликовања" - картице са печатом које потврђују да су учествовали у Дану чистих планина. Задовољни били су већ спремни за царство снова.
Извештај написала: Миљана Краљ
Фотографије: Ранко Краљ
За Победу фотографије уредила
и поставила извештај
Пауна Обрадовић
|
|
RSS vesti