VELIKI
PUT 2006.
Sreda, 26.07 – Nakon ranog ustajanja,
brzog pakovanja šatora koje smo već usavršili,
krećemo na drugu etapu uspona na Mont Blanc. Odmah na početku nas čeka
Kuloar Smrti, na koji gledamo sa strepnjom, jer smo celu noć
slušali kotrljanje kamenja. Kuloar ipak prelazimo bezbedno,
daleko lakše nego što smo očekivali, i
nastavljamo stenovitim i strmim stenama, na kojim, iako postoje sajle
za osiguranje, uvek stoji latentna opasnost od odrona kamena, koja se
drastično povečava kad odozgo krenu grupe koje se vraćaju.
 |
 |
| Strmi uspon ka domu Du Gouter |
Jutarnje sunce na Mon Blanu |
U dom Du Gouter (3817m) stižemo
oko podne, i tu nas čeka novo iznenađenje – iznenadni presek
između stene i snega, naime iza doma počinje carstvo snežne beline.
Podižemo šatore u kampu na grebenu, na mestima na
kojima su već bili šatori pa nema potrebe da se teren
priprema.
 |
 |
| Predvečerje u logoru |
Naš logor |
Dom je impresivan zbog litice na kojoj je
podignut, ali nije tako uredan i lep kao Tete Rousse. Snadbevanje se
odvija helikopterima pa je flaširana voda izuzetno skupa.
Supa sa komadićem sira je 7 eura a špagete sa slaninom 9
eura.
Vreme je lepo i sunčano, a krajolik nestvaran, ne
znaš gde pre da pogledaš. A treba piti vodu i
leći rano, jer je ustajanje u ponoć…
 |
 |
| Pogled iz logora... |
...na Aiguille du Midi |
Četvrtak,
27.07 – Ustajemo po planu i formiramo kolonu.
Noć mirna, i za ovu visinu prilično topla, negde oko -2ºC.
Krećemo u koloni, u grupama naveza. Naziremo oko sebe snežne gromade,
ali svetlost lampe obasjava samo stazu ispred nas. Sve deluje
nestvarno, dok se krećemo polako po mraku prateći planinara ispred
sebe. Mrak skriva teren i potencijalne opasnosti pa se i pukotine
prelaze oprezno ali opušteno. Nailazak na prvi nož
signalizira nam da je vrh blizu.
 |
 |
| Posmatramo izlazak sunca,
visina 4000+ metara |
Uspon na Mont Blanc |
Nema leda, na stazi je samo lepo utaban sneg. Naveze ulivaju sigurnost
pa se i noževi jednostavno i lako prelaze. Zbog visinske bolesti par
planinara odustaje od uspona. Reakcije su krajnje individualne. Neki ne
osećaju nikakve promene zbog visine, a neke muče glavobolja i pospanost.
Polako sviće. Prvi zraci sunca i prve naše naveze stižu oko
6.30h na vrh Mont Blanc.
 |
 |
| Skoro na vrhu |
Mont Blanc |
Sledi sikanje, okupljanje, čestitanje...
 |
 |
| Veći deo naše grupe |
Masiv Mon Blana |
Nakon odmora od sat vremena vraćamo se nazad. Dan
je i može se uživati u onome što smo propustili da vidimo
prethodne noći na usponu. Svuda sneg okupan suncem i belina koja
zaslepljuje. Čudesna brda snega koja su mestimično ispucala kao
osušen šlag na torti.
 |
 |
| Sneg, led i pukotine |
Vraćamo se... |
Na stazi gužva, a na noževima se javlja
opasnost pri mimoilaženju kolona koje idu u suprotnim pravcima. Staza
je uska taman za jednog čoveka pa kad naiđe naveza iz suprotnog smera
mora se sići sa staze da bi se mimoišli.
Nažalost i ovog popodneva kisa
nemilice pada a do kraja dana smenjuju je grad i neviđena grmljavina.
Imajući u vidu opasnost od grmljavine, a i činjenicu da je pre par dana
bilo pogibije od groma, Matković celoj grupi obezbeđuje spavanje na
stolovima i klupama domske trpezarije - uz buđenje u 2h usred noći, da
bi se grupi smeštenoj u domu obezbedilo mesto za rani
doručak pred uspon.
