VELIKI PUT 2006.

- Gran Paradiso 4061m, Mont Blanc 4807m -




Dom Vittorio Emanuele Naš kamp u Pontu, jutarnje raspremanje
   
    Ponedeljak, 24.07. -   Ustajemo kasno, oko 8h, pakujemo šatore i oko 10,30h nastavljamo put. Uz jednu kraću pauzu u dolini lavina, gde se slikamo na izuzetno lepom starom mostiću iznad kanjona, put nas vodi prema Francuskoj, odnosno Šamoniju.
Pored mosta 'Ponte de Introd'

    Prolazimo čuveni, 11.6km  dugačak tunel. Ovde se već dobro vidi francuski deo Alpa, sa snežnim vrhovima. Pogledom tražimo Mont Blanc, ali saznajemo da ga odatle još ne možemo videti.
    Stižemo u Šamoni i smeštamo se u kamp, koji je odlično opremljen i ima predivan pogled na alpske glečere i vrhove.
Pogled na Mont Blanc iz našeg logora Topla večerica

     Nakon postavljanja šatora, vođe naveza se sastaju da se analizira uspon na Gran Paradiso, te da se napravi plan za izlazak na Mont Blanc. Pravi se i pregrupisavanje po šatorima, da bismo na uspon nosili što manje opreme, i da bi oni koji ostaju u kampu imali gde da spavaju.
Sastanak vođa naveza
 
     Veče provodimo u šetnji i šopingu na ulicama Šamonija.
Šamoni
   
   Utorak, 25.07. -  Ustajemo rano, pakujemo sve što nam treba za uspon i boravak u planini, i krećemo prema našoj prvoj stanici, Les Houches (1008m), odakle kreće žičara. Uspevamo da uhvatimo prvu vožnju i brzo stižemo u Belvi, odakle se dalje ide vozom. Ali, da nije uvek i svugde moguće sve isplanirati, pokazuje i ono što nas je tamo zateklo. Prva raspoloživa železnicka kompozicija bila je u 11,30h, a to je vreme koje je kasno da bismo uspeli da popnemo planirano za taj dan, a to je Du Gouter (3817m), uz prelazak Kuloara Smrti.
Pruga kod Belvija

      Sva naša ubeđivanja sa radnicom na šalteru na više svetskih jezika nisu pomogla, nismo mogli da dobijemo ništa više od mentol bombona i omeha uz informaciju da voz specijalno rezervisan za nas stiže u 11,40h.    
Čekamo na voz... Slika je horizontalna, ali voz...

Plan se menja, odlučeno je da taj dan idemo samo do doma Tete Rousse (3167m). Na stanici zupčaste železnice vlada neopisiva gužva i dezorganizacija neočekivana za Zapadnu Evropu. Nakon kratke vožnje u kupeu, poput vožnje u našem GSP-u stižemo do Orlovskog gnezda (Le Nid d’Aigle - 2372m). Odavde počinje uspon na Mont Blanc.  

Prave su pozerke Ka domu Tete Rousee

Staza do doma nije naporna i jedino što nam donekle otežava put su ogromni, teški ranci. Uz put se srećemo sa divokozama koje su začuđujuće pitome i prilaze ljudima na svega nekoliko metara. Nakon dva ipo, tri sata dolazimo do prvog snega i leda, a na stotinjak metara je dom Tete Rousse. Sve nas mrzi da nadomak cilja skidamo rance i istavljamo dereze da bi prešli stotinjak metara klizavog terena ali oprez pobeđuje lenjost.  
     Stižemo do doma i u kamenjaru na već raskrčenim mestima podižemo šatore vrlo oprezno, da ih ne bi pocepali jer je kamenje vrlo oštro. Pitamo se kako je spavati na takvoj podlozi. U domu je gužva, prijatno je toplo i supa je odlična. Dom je izuzetno sređen i lep. Kao  svakog popodneva i ovog popodneva nas prati loše vreme sa kišom.
Čekamo da prestane da pada...

  Ležimo u šatorima ispod litice kojom se sutra treba popeti do sledećeg doma i slušamo preteću grmljavinu gromada koje se lome i padaju niz stene kojim ćemo se sutra peti. Zaspali smo ne baš mirno, puni zebnje, dok ujutru neki odustaju nakon besane noći.



Nastavak (peti deo)