Petak,
21.07.
– Grupa od 64 planinara skupila se u 16h u Skerlićevoj, gde
je započelo pakovanje rančeva i opreme u autobuse. Vreme je bilo
sunčano i jako toplo. Nakon pakovanja stvari, krenuli smo do platoa
ispred Skupštine grada, gde je organizovan svečani ispraćaj.
U duhu Pobedine tradicije, tu su bili i naši dragi bekerajci
koji su nam doneli poklone da se okrepimo uz put i na usponima.
Ispraćeni pozdravima i lepim željama, u 18h krenuli smo put Italije.
Nešto posle 19h stižemo na granicu sa Hrvatskom. Izlazimo iz
Srbije, put se nastavlja, sa kratkom pauzom usput na autoputu.
Pred polazak
Subota
22.07
– Posle ponoći stižemo na granicu sa Slovenijom. U Sloveniji
pravimo još jednu kratku pauzu, i tu nas posećuju prijatelji
iz
Slovenije, koji su takođe došli da nam požele srećan i
uspešan put. U rano jutro, gotovo neprimetno i bez velikih
procedura ulazimo u Italiju. Idemo autoputem, i pored nas promiču
gradovi Padova,Verona, Milano,… U kasnim prepodnevnim
časovima
pred nama se ukazuju italijanski Alpi. U podnožju Alpa su mala mesta sa
gotovo mediteranskom klimom. Posmatramo vinograde, smokve, masline.
Iteresantno je koliko je svako parče zemlje obrađeno, i to da oni sve
navodnjavaju.
Sa obronaka Alpa teku potoci vode, nastali od
topljenja
snega i glečera. Kod Aoste se odvajamo pema Pontu, našem
prvom
odredištu. Pored kampa u Pontu se prepakujemo, ostavljamo
autobuse, i krećemo na prvi deo uspona, do doma Vitorio Emanuele
(2732m). Dan je topao i sunčan. Uspon do doma je lak, po serpentinastoj
stazi. Deluje kao neki park ili izletište. Divokoze koje
srećemo
podsećaju nas da smo ipak u Alpima.
Vodopad na putu za dom
Ka domu Vitorio Emanuele
Dom, predvečerje
U vedrom i veselom raspoloženju, pošto smo konačno protegli
noge nakon
višesatnog sedenja u autobusu, stižemo u dom. Gusto se
smeštamo u sobe,
nas 60-ak na 40 mesta. Pijemo vodu i spremamo se za rano spavanje, jer
je polazak na uspon najavljen za 4h ujutro. Spavamo kao sardine, ali u
srećnom iščekivanju sutrašnjeg uspona. Neki su
malo i preterali sa
supama i špagetama, što su ujutro platili
mučninom.
