Durmitor, Moračka Kapa, kanjoni Komarnice i Mrtvice,
 27. jul - 05. avgust 2007.




   Subota, 4. avgust. Opet smo poranili, lepo se obukli, skinuli planinarske cipele i kamašne, i krenuli put Ostroga. Minibus nas je ostavio u podnožju manastira, tako da smo još oko 2 km išli uzbrdo pešice.
 
Manastir je smešten na planini Ostroška greda i posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom. Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u 17. veku. Posle obilaska, seli smo u minibus i krenuli ka moru.
Ostrog
    
Veče pre toga, neko je predložio da umesto obilaska Nikšića, odemo na neku plažu na moru i provedemo popodne u kupanju. I tako je i bilo, na radost većine planinara iz naše male grupe. Izabrali smo plažu Drobni Pijesak, blizu Petrovca. Voda je bila pravo osveženje za sve nas, rashlađivala je i masirala naše umorne mišiće.
Ovako je vođa planinario...
  
    U nedelju, 5. avgusta, spakovali smo sve stvari i opet minibusom otišli do Kapetanovog jezera. Odatle smo krenuli pešice makadamskim putem nizbrdo, do sela Velje Duboko, što iznosi oko 8 i po kilometara. Iz tog sela ulazi se u kanjon Mrtvice koji je dugačak oko 13,5 km. Reka Mrtvica izvire ispod Trebjese i usekla je kanjon, na nekim mestima visok i 1100 m. Obale su strme i obrasle rastinjem. Pešačka staza vodi malo uz reku, malo preko nje, kroz šumu, preko kamenja. U većem delu kanjona, vode nema, a onda se odjednom na nekim mestima pojavljuje. Smenjuju se njena modra i zelena boja, savršeno je čista, pa punimo flaše i pijemo je.

Kroz kanjon Mrtvice Zelena voda Mrtvice

Negde se pojavljuju i penušavi i divlji brzaci. Posebna atrakcija su Bijeli nerini koji se u slapovima ulivaju u Mrtvicu. Na pojedinim mestima nailazimo i na predivne vodopade. Jedan deo kanjona je usečena staza u steni po kojoj se ide u koloni, jedan po jedan.
   
Konačno stižemo i do Mrtvičkih greda, svima nama najatraktivnijeg dela kanjona, čuvenog prolaza uklesanog u steni, dugačkog nekoliko stotina metara. Meštani ovaj prolaz zovu «Danilov put«. General Danilo Jauković je sa narodom iz tog kraja i vojskom isklesao prolaz kroz stenu i napravio taj deo kanjona prohodnim, te tako povezao stanovnike sela Velje Duboko i Mrtvo Duboko. Pogledajte sliku.
Danilov put
  
    Ceo prizor zaista izgleda fascinantno. Dolazimo do Kapije želja. Stene koje se spajaju, a ispod njih zeleni vir. Ako prebacite kamen preko kapije i on upadne u vodu, vila sa Maganika ispuniće svaku vašu želju, samo ako je čista i iskrena. Uzimamo kamenčiće, bacamo u vodu, zamišljamo... Čarobno. Svuda oko nas šuma od mahovine. Svako drvo, svaka grana, kamen, obrasli su mekanom, tamnozelenom mahovinom. Nastavljamo dalje, stižemo do Danilovog mosta, ispod koga i dalje teče Mrtvica, zelena, predivna...

Kapija želja Danilov most

Izlazimo iz kanjona na ušću Mrtvice u Moraču, kod mesta Međurečje. Vreme je celog dana bilo prijatno za hodanje. Kako je čitav taj predeo stecište otrovnih zmija, posebno poskoka, nosili smo serum protiv ujeda, a svako od nas imao je planinarske cipele, duge pantalone, gamašne i obavezne štapove ili prut u ruci. Vođa nam je na kraju priznao da je, kao prvi, na čelu kolone, imao susret sa čak četiri zmije, dve odrasle i dve bebe, koje je uspeo da otera ili obori niz litice kanjona. Kasnije, po dolasku u Međurečje, meštani su nam, prema našem opisu, rekli da se radi o smukovima koji nisu opasni. Ipak, bez seruma ne treba krenuti.

Prilaz kanjonu Mrtvice iz pravca Međurečja:
Na magistralnom putu iz pravca Kolašina prema Podgorici, na 30 km od Kolašina, nalazi se malo mesto Međurečje i motel Bjelasica, a sa desne strane, posle 200 do 300 metara iza motela, odvaja se mali asfaltni put na koji treba skrenuti. Ide se asfaltom stotinak metara do čeličnog mosta koji prelazi preko Morače. Odmah posle mosta, ne nastavljati asfaltom, nego slediti usku pešačku stazu levo, ka ušću Mrtvice u Moraču. Ne treba se spuštati ka ušću, nego pratiti stazu koja skreće desno i vodi desnom padinom iznad rečnog toka Mrtvice, do kamenog mosta (Danilov most). Ne prelaziti Danilov most, nego nastaviti dalje, uskom, planinarskom stazom koja se malo penje iznad mosta i vodi kroz šumu (ne silazi na Mrtvicu). Izlazi na mali kolski put koji ulazi u dvorište jedne usamljene kuće. Staza prolazi kroz to dvorište, malo se spušta prema jednom potoku, prelazi potok, i posle jedne uzbrdice, izlazi na poljanu na kojoj se nalazi druga kuća. Nakon te kuće, staza vodi kroz retku šumu (rastinje), do raskrsnice i table na kojoj piše Kanjon Mrtvice. Staza je delimično markirana, ali markaciju nije lako pratiti. Deo puta koji smo opisali ne silazi na Mrtvicu (ali se ona povremeno vidi i prati) i dugačak je oko 2 km.

    I to je bio kraj naše avanture. Umorni, ali prezadovoljni, seli smo u minibus i naš vozač Vasa bezbedno nas je dovezao do Beograda. Posebno želimo da naglasimo da je naša mala grupa planinara bila neobično složna, a pre svega vesela i uvek dobro raspoložena. Na opasnim i eksponiranim mestima, pažljivo smo slušali savete našeg vođe i pridržavali se svih njegovih uputstava. 
     A onda, utisci počinju da se slažu. Jedan po jedan. Polako. Ostaju duboko u nama.
    Slike se urezuju u sećanje... I nikada nećemo zaboraviti nož na Međedu, pamtićemo zauvek pogled na modra Škrčka jezera sa Bobotovog kuka, uvek u mislima osluškivati tišinu ušuškanih durmitorskih jezera, uživati u sećanju na predivne kanjone Mrtvice i Komarnice... Nezaboravno, zaista.

Za devet dana, ukupno smo prešli 140 km i savladali visinsku razliku pri usponu 5100m, a pri silasku 7050m.

Napomena: Ukoliko želite da vidite još slika sa našeg puta, kliknite na sledeći link:
http://nvesic.fotopic.net/c1342779.html


Beograd, 10 avgust 2007.

Vođa puta: Milan Lončar, PD Pobeda
Fotografije: Marija Petrović, Ivan Gregus, PD Pobeda
Izveštaj: Marija Petrović (uz konsultacije sa vođom puta)