EKSPEDICIJA NA AKONKAGVU (6962m.) - 25. januar - 18. februar 2005.

UVOD:

HRONOLOGIJA PUTA, 1. deo

HRONOLOGIJA PUTA, 2. deo

HRONOLOGIJA PUTA, 3. deo

HRONOLOGIJA PUTA, 4. deo

Akonkagva, levo Južni vrh (6930m), desno Severni vrh (6962m), foto: Stepa

 

 

Uvod:

Akonkagva (6962m.) je najviši vrh Južne Amerike i ujedno najviši vrh izvan azijskog kontinenta. Nalazi se u masivu Anda koji se prostire duž obale Tihog okeana u dužini od 7300 kilometara. Širina masiva iznosi od 200 do 700 kilometara. Najviši vrh pripada Argentini i u neposrednoj je blizini granice sa Čileom. Uspon na Akonkagvu pokušava godišnje oko 3500 planinara iz celog sveta. Sezona penjanja počinje početkom decembra i traje tri meseca.

Normalna ruta nije tehnički teška. Rangirana je kao laka, težine I po UIAA lestvici sa maksimalnim nagibom u snegu (ledu) od 40° . Švajcarska lestvica je, zbog visine i dužine trajanja uspona, kao i zbog objektivnih opasnosti i vremenskih uslova izjednačava sa Materhornom koji je tehnički teži (III po UIAA skali). Potrebno je savladati visinsku razliku od 4200 metara od podnožja do vrha. Najveći problem su velika visina i vremenski uslovi. Oni mogu biti teži od onih na najhladnijoj planini sveta – Mek Kinliju (6193m.) na Aljasci. Akonkagva ima dosta suvu i hladnu klimu. Nije neuobičajeno da se temperature spuste ispod -40° C i da vetrovi duvaju brzinama preko 200 km/h. Normalne temperature na završnom usponu su od -20° C do -30° C. Na normalnoj ruti severozapadnim grebenom nema mnogo snega, ali cepin i dereze mogu da zatrebaju na nekim deonicama. Ako imate sreće na završnom delu uspona u kuloaru Kanaleta čija je visina oko 350 metara, biće snega i leda. A ako ne, onda vas očekuje mukotrpno penjanje strmog sipara nagiba 40 stepeni, »dva koraka napred, jedan nazad«. Svake godine dešavaju se nesreće sa tragičnim ishodima.

Šanse za uspeh su velike ako ne potcenite planinu, u dobroj ste fizičkoj kondiciji, imate iskustva u boravku na velikim planinama i ako imate odličnu opremu.

Karakteristične tačke na usponu :

- 2716 metara - Puento del Inca, selo (banja sa termalnim izvorima) od koga se polazi na uspon.

- 2850 metara - Horcones, ulaz u nacionalni park, mesto na kome se čekiraju dozvole za uspon i od koga počinje odbrojavanje. Dozvole važe 20 dana. Do ovog mesta je moguće doći i kolima ili džipom. Potrebno je oko 1 sat hoda od Puento del Inca.

- 3300 metara - Confluencia, treking kamp na putu do baznog logora. Potrebno je 3-4 sata hoda od Horconesa.

- 4370 metara - Plaza de Mulas, bazni logor za uspon na Akonkagvu. Od Konfluensije se stiže za 8-10 sati.

- 5042 metra - Canada, logor I, ima mesta za 10-15 šatora, izložen je vetru. Zavisno od stepena aklimatizacije potrebno je 3-5 sati uspona iz baznog logora.

- 5434 metra - Nido de Condores (kondorevo gnezdo), logor II, veliki prevoj veoma izložen vetru sa Tihog okeana. Dosta mesta za šatore. Potrebno je 6-7 sati uspona od baznog logora. Retke ekspedicije pokušavaju odavde uspon na vrh. Za to je potrebno 12-16 sati. Teško.

- 5933 metra - Berlin, logor III, postoje 3 skloništa i mesta za desetak šatora. U skloništa se može smestiti po 3-4 osobe. Kamp je na severozapadnom grebenu vrha. Potrebno je 3 sata uspona od logora Nido i oko 10 sati uspona od baznog logora. Do vrha je potrebno 8-10 sati uspona. Ako niste iscrpljeni sa vrha se silazi za 2-3 sata u logor Berlin.

- 6230 metara - Indepedencia, mesto na severozapadnom grebenu Akonkagve na kome su ostaci skloništa. Odavde počinje traverza koja vodi ka kuloaru Kanaleta. Do vrha je potrebno 6-8 sati uspona. Od Berlina do ovog mesta se stiže za oko 2 sata. Retke su ekspedicije koje pokušavaju uspon na vrh sa Indepedencie jer je prilično visoko.

- 6600 metara - Canaleta, kuloar nagiba do 40° koji vodi pod sam vrh. Uspon njime nije tehnički težak, ali je veoma naporan.

- 6962 metra - Akonkagva (Cumbre Norte - Severni vrh)

Pripreme :

Pripreme za ekspediciju Akonkagva 2005 »Pobeda« je započela početkom avgusta 2004. godine nakon uspešnog osvajanja najvišeg vrha Evrope – Elbrusa visokog 5642 metra, kada je 21 planinar osvojio krov Evrope. Tada je napravljen plan puta i uspona i određena je ekipa koja će pokušati osvajanje Akonkagve. Nju su činili Maja Nikolić, Gavro Dešić i Zoran Stepanović. Pristupilo se prikupljanju informacija i traženju sponzora i donatora koji bi pomogli ovu ekspediciju. Kondicione pripreme su podrazumevale uspone na našim planinama i svakodnevno trčanje deonica od 10 do 15 kilometara, bez obzira na vremenske uslove, kao i hodanje sa rancem od 20-30 kilograma. Svoju psiho-fizičku spremnost i zdravstveno stanje proverili smo u najkompetentnijoj ustanovi u našoj zemlji – Republičkom zavodu za sportsku medicinu. Takođe je bilo neophodno nabaviti odličnu opremu za uspon.

Početkom decembra ostvareni su kontakti sa Klubom Visokogoraca Srbije koji je takođe planirao ekspediciju na Akonkagvu u januaru 2005. godine sa gotovo istovetnim planom uspona. Napravljen je dogovor da se tročlana ekipa PD »Pobeda« priključi ekspediciji koju je vodio Dragan Jaćimović, koji je već dva puta bio na Akonkagvi.

Polazak u Južnu Ameriku planiran je za 25. januar 2005.godine.

U ekspediciji su učestvovali :

  1. Dušan Matić - PD “Kinđa“-Zrenjanin,
  2. Branislav Knežević - PD ”Kinđa“-Zrenjanin,
  3. Bojan Petrić - Kragujevac,
  4. Dragan Čeliković - Kragujevac,
  5. Marko Nikolić - Extreme Summit Team (EST) – Beograd,
  6. Igor Skender – Klub visokogoraca Srbije – Beograd,
  7. Nebojša Petković - PD »Čelik« - Smederevo,
  8. Gojko Savić - PD »Čelik« - Smederevo,
  9. Nikola Đurić - EST – Beograd,
  10. Ljubo Zagorac - PD »Radnički» - Beograd,
  11. Dragan Bogdanović - PD »Vršačka kula« - Vršac,
  12. Goran Šibalić,
  13. Miroslav Pavlović - Santjago, Čile ,
  14. Maja Nikolić - PD »Pobeda« - Beograd,
  15. Gavro Dešić - PD »Pobeda« - Beograd,
  16. Zoran Stepanović - PD »Pobeda« - Valjevo i
  17. Dragan Jaćimović - EST – Beograd, vođa ekspedicije
    18.

Hronologija puta i uspona