EKSPEDICIJA NA AKONKAGVU (6962m.) - 25. januar - 18. februar 2005.

Napokon je došao je dan da nakon višemesečnih organizacionih i kondicionih priprema krenemo na put. Nakon ispraćaja u prostorijama “Pobede” nas troje smo krenuli na aerodrom Surčin, gde nas je čekalo još 13 planinara iz Srbije. Krenuli smo avionom Alitalije ka Milanu u 17⁵⁵. Let je trajao sat i po. Stigli smo na aerodrom Malpensa u Milanu. Ubrzo, u 21⁵⁰, ponovo smo poleteli, ovoga puta ka Buenos Airesu.

	U Buenos Aires smo stigli u 0640 po lokalnom vremenu nakon 13 časova leta. Vremenska razlika iznosi 4 sata. Već pri sletanju saznajemo da nas dočekuje 14° C. U toku dana bilo je prijatnih 22° C. Leto je. Vreme do sledećeg leta za Mendozu u 1720 provodimo u šetnji po Buenos Airesu koji ima 17 miliona stanovnika.
Buenos Aires, foto: D. Matić

U Mendozu smo stigli u 19⁴⁰ i sa aerodroma se taksijem prebacili do hotela Alcor. Ovde nam se pridružio Miroslav Pavlović, koji već 5 godina živi sa porodicom u Santjagu. Dok je živeo u Beogradu bio je član »Pobede«. Putem interneta je saznao za ekspediciju, kontaktirao Dragana Jaćimovića i odlučio da se priključi. Mendoza je simpatičan grad sa 700 hiljada stanovnika i ulicama koje se na svakih 100 metara seku pod pravim uglom.

San Martin park u Mendozi, foto: Stepa	San Martin park, foto: D. Matić

Iz Mendoze (760m.) smo autobusom krenuli u 10¹⁵ ka Puento del Inca (2760m.). U 14h stigli smo u selo Penintentas (2599m.). Tu smo agenciji "Lanko" predali deo naše opreme koji su oni mulama prebacili u bazni logor. Džipovima smo se prevezli do ulaza u nacionalni park Horcones (2850m.), prošavši pritom pored Puento del Inca. Postavili smo šatore na travnatom terenu i nakon toga otišli da čekiramo dozvole za penjanje. Dobili smo kese za đubre sa brojevima. Ako u povratku neko nema tu kesu sa đubretom plaća se kazna u iznosu od 100$. Predeo je veoma suv, travnatih površina ima vrlo malo, drveća nema uopšte. Vetar nosi oblake prašine.

Andi iz autobusa Mendoza-Penintentas, foto: Stepa	Prvi susret sa Akonkagvom, foto : Stepa

U toku popodneva napravili smo kratku aklimatizacionu šetnju u pravcu baznog logora pored jezera Laguna de Horcones do visine od 3000 metara. Iz tog jezera se kamp snabdeva vodom, koju smo za svaki slučaj jodirali. Sa jezera smo mogli dobro da vidimo južnu stenu Akonkagve, visine 3000 metara, koja je i sa udaljenosti od gotovo 30 kilometara delovala impozantno. Svo troje smo popili po 2 litra vode, pojeli malo pirinča i supu.

Laguna de Horcones, foto: D. Matić	Kamp Horkones (2850m), foto : Lj. Zagorac

Ustali smo u 06³⁰. Bilo je vedro, temperatura je iznosila 0° C. Duvao je umeren vetar. Spakovali smo stvari i šator, doručkovali i u 08⁰⁰ krenuli ka Conflueciji, treking kampu na 3300 metara visine. Vetar je bio povremeno jak i nosio je prašinu dajući nam odgovor na pitanje zašto su oni koji silaze toliko prljavi i prašnjavi. Prošli smo pored jezera Laguna de Horcones i nakon jednog sata hoda prešli viseći most preko ledničke reke Rio Horcones. Mule su odnele jednu vreću sa 27 kg opreme za nas troje u bazni logor. Nakon nešto manje od 4 sata uspona sa rančevima teškim 25 kg, stigli smo u Confluenciju. U ovom kampu bilo je dosta šatora. Postavili smo i mi naše na mesto koje su nam odredili rendžeri. Osigurali smo ih kamenjem zbog vetra koji je stalno duvao. Šator pored našeg vetar je savijao do zemlje. Jedan par je bezuspešno pokušavao da podigne šator koji nije bio dovoljno kvalitetan.

Uspon ka Konfluensiji, foto: Stepa	Treking kamp Konfluensija (3300m), foto: Stepa

Vodu smo uzimali sa creva kojim je ona sprovedena sa izvora do kampa. Rečeno nam je da je dobra za piće. Nismo je jodirali što se ubrzo pokazalo pogrešnim. Ispostavilo se da je obogaćena magnezijumom koji je odličan diuretik. Ostatak dana proveli smo odmarajući se. Oko 14h predali smo dozvole na čekiranje. Prašina nošena vetrom ulazi u sve pore, udišemo je. Šator, vreće, oprema, sve je prašnjavo.

Popili smo po 3 litra vode, ne računajuci supe i čajeve. Apetit nam je dobar.

Oko 17h napravili smo kratku aklimatizacionu šetnju u trajanju od 1h do visine od 3400 metara. Tada je počeo da pada sneg u obliku kuglica. U 19h temperatura je iznosila –2° C. Na planini je počelo nevreme. Osećali smo se dobro.