Tara – Predov krst

27.04.-02.05.2007. 

 | prvi deo | drugi deo |

 

I ove godine prvomajski praznik proveli smo na Tari, na Predovom krstu (1075m). Krenuli smo u petak, 27. maja, u 16h30. Smestili smo se u minibus, i naše putovanje je započelo. Naša grupa brojala je 19 planinara, od kojih je najmlađi bio Andrija, 8 godina.
Andrija, najmladji planinar

Na Predov krst  stigli smo u 21h30. “Planinarska kuća”, objekat u koji smo se smestili, opet nas je sačekala osvetljena, topla, čista, a domaćini, Milenko, Sloba i Milunka, dočekali su nas, kao i uvek, široko raširenih ruku, otvorenog srca i sa osmehom na licu. Posebno su nas obradovale drvene klupe i stolovi i nekoliko panjeva koje su domaćini postavili oko doma, tako da smo se tu, svako popodne posle šetnje, odmarali i uživali uz pivo i kafu, čekajući ručak.

Sutradan, u subotu, 28. maja, pošli smo ka kanjonu Brusnice.
Ka kanjonu Brusnice


Na turu smo svi krenuli, a pridružilo nam se i troje planinara iz Kikinde. Staza je vodila od doma, preko Brautovog brda, do kanjona, odakle smo sa nekoliko mesta mogli da vidimo Drinu. Prizori su bili veličanstveni.

Kanjon ... ... Drine

Planinari koji su prvi put došli na te vidikovce bili su zadivljeni neverovatnom lepotom ispred njih. Ovog maja, vegetacija je mnogo bujnija i zelenija, a lepotica Drina, divne zelene boje, tekla je kanjonom, a nas ostavljala bez daha i sa samo jednim komentarom: kako je divno, kako je divno... Nastavili smo dalje, preko cvetnih livada, kroz sela Matići, Alići, Galine...

Nailazili smo na prave tepihe od žutog i belog cveća, valjali se po njima, iz svih uglova slikali, slikali...
Cvetni tepisi




A svuda oko nas, brežuljci obasjani suncem, pokriveni šumama zelene boje u najrazličitijim nijansama, rascvetani behari, zelene livade...

Proleće Odmor

Vratili smo se u dom u 16h. Domaćini su nam spremili odličan pasulj. Popodne i uveče smo odmarali, družili se, slušali muziku.U nedelju, 29. maja, naš cilj bio je najviši vrh Tare, Veliki Stolac (1673m). Preko Kapetanove vode, stazom kroz šumu, pa preko livada, pa opet kroz šumu, stigli smo na vrh, slikali se ...
 ... a onda seli na ivicu jedne velike livade odakle smo mogli da vidimo bezbroj planina iz Bosne, Srbije i Crne Gore.
Na Velikom Stolcu

I opet uporno ubeđivali našeg neumoljivog vođu da nam malo produži  pauzu, jer nismo želeli da tako brzo napustimo to predivno mesto. Istim putem vratili smo se u našu lepu kuću, a tamo, u zemljanom ćupu, krčkao se kupus sa mesom!!
Kupus


| početna strana | drugi deo |