U ponedeljak, 01.05. domaćini su nam organizovali prvomajski uranak, tj. doručak na Bilješkoj steni. To je vidikovac koji se nalazi na 6 km od planinarske kuće i na visini od 1225m.Pošli smo u 8h i tamo stigli oko 10h30. Doručak je bio odličan : lepinje, kobasice, pljeskavice, neizbežna kuvana rakija i čaj.

Doručak

Omiljeno planinarsko pićence

Magla je i tu bila gusta,ali je ceo prizor - magla stopljena sa nebom i vrhovima planina koji su štrčali, četinarima i po nekom Pančićevom omorikom na padinama planine, opet “dirao” naša čula. U jednom momentu magla se i povukla, pa se lepo video deo Perućačkog jezera.

Magla

Magla se povlači

Veći deo grupe se istim putem vratio u dom, a nas 11 nastavilo je dalje. Krenuli smo 4 i po kilometara dalje, do vidikovaca Drlije, na 1236m i 1324m, pa preko vrha Smiljevac 1445m, Tisovog brda 1251m, Kamenog brda 1202m, došli do Predovog krsta.

    U utorak, 02.04., prošetali smo do Jokićevih slapova.

Jokićevi slapovi

Opet smo uživali u toj vodi koja se moćno sliva niz korito, huči, žubori, rasprskava na sve strane, kotrlja preko stena i kamenja i pravi bezbroj prelepih slapova. Preko Perunikine livade, vratili smo se u dom,spakovali, ručali i uz pesmu “Magla svuda, magla oko nas”, koja nas je često pratila, upisali u knjigu utisaka, oprostili od domaćina i tačno u 14 h krenuli ka Beogradu. U Perućcu smo slikali reku Vrelo (Godina), dugu 365m,

Slapovi reke Godina

Ovako se Godina uliva u Drinu

a zatim obišli manastir Rača, zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka. U Beograd smo stigli oko 20h30.

    Naša planinarska grupa bila je šarenolika. Uglavnom su to bili mladi ljudi, neki od njih i prvi put na planinarenju.Najmlađa planinarka imala je 3 godine, malo starija 6 godina, a najstarija 64 godine.(1766) Sve one su, uz nesebičnu pomoć mama, tata i drugih rođaka, povremeno nošene na ramenima, ili oslonjene na rođačke ruke, savladavale uspone, strma spuštanja, prostrane livade, kao i preskakale potoke i debelo blato koga je na nekim mestima bilo u izobilju.

Mladi planinari	Najstarija planinarka, Boba, 64 godine
Jedna od najmladjih učesnica, Ljubica, 6 godina	Najmladja planinarka, Tina, 3 godine

    A Tara je, kao i uvek, lepa, prelepa. Naročito sada u maju kada je sve olistalo, a razne nijanse zelene boje, žuti maslačci i raznobojno drugo cveće i bilje čine pravi vatromet boja i duboko se urezuju u naše sećanje.

Zeleno

Zeleno...

I reka Drina, koja je stalno tu, u našoj blizini, ispod nas...Dovoljno je samo da pronadješ mesto odakle ćeš je videti, sedneš i onda, gledajući je, stopiš sa njom, uroniš u njene zelene dubine i odlutaš niz strme litice njenog kanjona. Ostaneš nem pred tom lepotom. Nedostaju ti reči da je opišeš. Tako si srećan što si tu. Zašmuriš...i poželiš da se što pre ponovo vratiš na to isto mesto...

Prvi dan: 31 učesnik, 7 sati hoda, pređeno 16 km, savladano 640 m/nv.
Drugi dan: 17 učesnika, 9 i po sati hoda, pređeno 29 km, savladano 990 m/nv.
Treći dan:
      prva grupa: 39 učesnika, 5 sati hoda, pređeno 12 km, savladano 200 m/nv.
      druga grupa: 11 učesnika, 8 sati hoda, pređeno 19 km, savladano 540 m/nv.
Četvrti dan: 27 učesnika, 3 sata hoda, pređeno 6 km i 240 m/nv.
Ukupno prepešačeno 70 km, savladano 2410 m visine u usponu.

Beograd, 05. maj 2006.	vodja puta: Milan Lončar izveštaj: Marija Petrović, uz konsultacije sa vodjom puta fotografije: Marija Petrović
	PD Pobeda, Beograd