Na Taru smo krenuli u petak, 28.04. u 16h30. U dva minibusa i privatnim prevozom pošlo je 39 planinara. Posle ugodne, brze ali sigurne vožnje, na Predov krst (1075m) stigli smo oko 21h30.
    Smestili smo se u objekat koji se zove “Planinarska kuća”, gde su nas domaćini dočekali sa par reči zaista tople dobrodošlice i po srpskoj tradiciji poslužili pogačom i solju, po nekom čašom rakije i soka. To je zaista bio predivan gest i sve nas je duboko dirnuo. A planinarska kuća nas je dočekala ušuškana, lepa, topla, sa interesantnim etno detaljima na zidovima trpezarije, čistim kupatilima i sobama, i kuhinjom u kojoj su nam ljubazni domaćini svakodnevno kuvali ukusne obroke. Posle smeštanja u sobe, instaliranja muzike i večere, naš boravak na Tari je započeo...

Trpezarija u Planinarskoj kući

Deo grupe

    U subotu, 29.04., spremili smo se za našu prvu turu. Krenuli smo u 9h. Preko zelenih livada, posutih žutim maslačcima i belim radama,

Maslačci

Bele rade

popeli smo se na Brautovo brdo, a onda krenuli prema Brusnici, stazom koja vodi obodom kanjona reka Brusnice i Drine, koje su i prirodna granica između Bosne i Srbije. Krećući se uglavnom kroz šumu i gusto žbunje, povremeno smo dolazili do predivnih vidikovaca (Gorica, Čopin bor...), gde nam je zastajao dah dok smo gledali Drinu,

Drina

Drina

koja ponosno i moćno prolazi kroz kanjon, izmamljuje uzdahe i divljenje, a zelene, šumovite padine uzdižu se iznad kanjona i zajedno sa divnom, zelenom bojom reke tom celom prizoru daju neobičnu draž. Zatim smo nastavili kroz šumu koja je opet plenila nežno zelenim, tek probuđenim listovima

Nežno zelena

i prolazili kroz zaseoke Matići, Alići, Galine.

Kućica br. 1

Kućica br. 2

Kućica br. 3

I nikako nismo mogli da izbegnemo rakijicu koju su nam, čim nas primete da prolazimo, ljubazni seljani, željni društva i priče, iznosili na sto ispred kuće.Vratili smo se u našu planinarsku kuću oko 17h.

Zelena livada i brdo Galinik

Uveče priča, karte, muzika...

    U nedelju, 30.04., u 8 ujutru, pošli smo na turu čiji je krajnji cilj bio Veliki kraj, 1332m.Vreme je bilo, kako su i predvideli meteorolozi, zaista promenljivo - magla, sunce, oblak, kišica, kiša, pljusak...pa onda sve iz početka. Pored Čehove kuće i zaseoka Tadići, pa stazom koja je sve vreme vodila kroz šumu, i po prilično gustoj magli, popeli smo se na Veliki kraj tačno u 13h. Zbog slabe vidljivosti, sa vrha smo samo mogli da zamišljamo Drinu sa više od hiljadu metara ispod nas, ali smo ipak bili zadovoljni što smo ostvarili naš plan. Staza u povratku takođe je vodila kroz šumu, preko vrha Malinjak, gde se magla razišla, a zatim je počela da pada kiša. Preko Preseda, pored Čehove kuće i preko Tisovog brda, nastavili smo ka Predovom krstu.