Nedelja, 12. novembar
    Za drugi dan akcije organizator je osmislio lakšu turu (kraća dužina i više spuštanja nego uspona). Potpuno različita priroda od one prethodnog dana, kao da smo na nekom drugom mestu. Sunce se sakrilo iza oblaka tako da se jesen danas jače oseća. Sve vreme staza vodi kroz šumu.

Drveće je ogolelo, zlatnožuto uvelo lišće je napravilo šuštavu stazu po kojoj hodamo.

Zlatnožuta obala

Sada su brda i vrhovi iznad nas a mi stalno u dolini i sve udaljeniji od njih. Idemo kanjonom Bojatinske reke čiji je naziv u drugom delu toka Mošanička reka a u trećem delu reka Sočanica. Jedna reka, tri imena i konstantna jačina vode celim tokom. Brza, planinska reka sa puno vode koja preskačući preko velikog kamenja koje se nalazi u njenom koritu pravi izuzetno lepe slapove.

Zaglušujući šum vode

Prati nas toliko jak šum vode da zaglušuje uši.

Pravimo pauzu na mestu na kome naši ambiciozni domaćini planiraju izgradnju doma. Lepo mesto - dolina, reka...

Prelazimo sa jedne obale reke na drugu preko trinaest mostića koje su od balvana napravile vredne ruke planinara istovremeno kada su markirali stazu.

Uvek spreman da pomogne

Vodenica na Bojatinskoj reci

Pričaju nam da je nekada ovde bilo dvadeset četiri vodenice a sada je ostalo svega nekoliko, ali nijedna ne radi.

Ostaci vodenice

Većina njih se sama srušila i na toj gomili kamenja i dasaka mesto gde su se nalazile prepoznatnjivo je jedino po masivnom kamenom točku.

Uz njega je bezbedna

U laganoj šetnji i ćaskanju dolazimo do autobusa koji nas prevoze do manastira Sveti Jovan. Manastir je iz 14. ili 15. veka a oltar se nalazi u steni ispred koje je sagradjena crkva. Desno od crkve postoji ulaz u kapelu koja se nalazi takodje u steni i vodi iza oltara.

Ispred crkve, u stablu drveta nazire se lik Jovana Krstitelja. Pretpostavlja se da je nastao od plamena sveća koje su tu paljene a prvi put ga je primetila jedna devojka iz Zemuna pre nekoliko godina.

Lik u stablu

Iz manastira odlazimo u selo – gradić Sočanica gde se ubrzo rastajemo jer većina žuri da stigne na prevoz tako da je završetku akcije koja je ovde planirana prisustvovao mali broj planinara.

    Uz zahvalnost i pohvale domaćinu Radetu Kneževiću za dobro organizovanu akciju i ispoštovan program dat u pozivnom pismu (smeštaj, prevoz, prevoz velikih rančeva, dva obroka, učesnički karton i bedž akcije svakom učesniku a zahvalnicu planinarskim društvima) vraćamo se kući zadovoljni i puni lepih utisaka i obećanja da ćemo doći opet a u nadi da će poći i oni čiji je odgovor na poziv bio - možda neki drugi put. Možda na Vidovdanskom pohodu.

Organizator: PSD “Kopaonik” iz Leposavića
85 učesnika iz 19 planinarskih društava iz Srbije

Beograd, 11. januar 2007.

vodja puta: Zorka Jovanović izveštaj: Zorka Jovanović fotografije: Dejan Šparavalo PD Pobeda, Beograd