Petak, 10. novembar
    Drugi put se republička akcija održava na teritoriji Kosova i Metohije. Ovog puta se termin održavanja poklopio sa jubilejom organizatora – deset godina postojanja i rada PSD “Koaonik” iz Leposavića. Mesto održavanja je sigurno razlog tako malog broja učesnika. Medjutim...
    Dolazak do Leposavića protekao je bez ikakvih problema. Na granici samo odmahivanje rukom da prodjemo, bez kontrole i vozila (minibusa) i putnika. Obradovani ovakvim stavom verujemo da se nešto menja nabolje. Stižemo u jedanaest sati uveče. Noć je tiha, mirna, topla za ovo doba godine. Gradić je osvetljen a na ulicama zatičemo meštane u noćnoj šetnji.

Nekoliko mladih momaka iz naše grupe odlazi u diskoteku da se bliže upozna sa sredinom i jače oseti duh života ovog mesta.

Diskoteka

    U toku dana manja grupa planinara izvela je izlet u Kosovsku Mitrovicu. Žalimo što nismo stigli ranije da im se pridružimo.

Subota, 11. novembar

Jutro u Leposaviću

U subotu ujutru, po planu, prevezla su nas dva autobusa do napuštenog rudnika Žuta Prla (1050mnv) gde je u 9.00 časova predsednik PSS i kontrolor Bora Veljković otvorio akciju.

Krenuli smo stazom koja počinje strmim usponom kroz lepu šumu i izašli na prevoj Stankovo guvno (1450mnv) odakle počinju otvoreni, travnati tereni sa širokim vidicima. Sneg na stazi otežava kretanje ali i pruža zadovoljstvo jer većina gazi prvi sneg u ovoj godini. U podnožju, u zelenoj dolini leži selo Jelakce sa brdom Stražnjakom u pozadini. Ispred nas se vidi nekoliko vrhova, Ciganski grob (1464mnv), Čardak(1567mnv), Koprivnice (1630mnv). U grupi se stalno čuje jedno isto pitanje onih koji prvi put idu ovom stazom: ”Koji vrh je Šatorice?” Sledi uvek isti odgovor:” Ne vidi se.”

Ka Šatorici

Nije se video ni kada smo stigli na njega jer je on ustvari blago uzvišenje, zaobljeno brdo, najpre proplanak (u ovim razmerama) sa lepom, travnatom livadom.

Na vrhu Šatorice

Njegova lepota je u tome što pruža izvanredan pogled. Okrećemo se oko svoje ose a svuda oko nas slobodan prostor, pogled daleko dopire. U daljini prepoznajemo

Ravni Kopaonik sa Pančićevim vrhom,

Pogled na Pančićev vrh

Videla se i Šara

Šar planinu na kojoj se ističe Ljuboten,

Sinjajevinu, Bjelasicu, Prokletije. Dan je sunčan, bistar, vidljivost dobra – uživamo u pogledu ali počinje da duva vetar, postaje hladno a i tek smo na pola puta od planiranih dvadeset kilometara.

Silazak sa vrha

Počinjemo spuštanje preko Lepčinjaka (1628mnv) i Visokog brda (1450mnv) do sela Borčane.

Domaćinstva ovog sela su razbacana na velikoj površini po okolnim brdima

Seosko daomaćinstvo u Borčanima

ali je stanovništvo uglavnom iseljeno i to u Kragujevac u jedno naselje.

Škola u Borčanima objekat bele boje

U seoskoj školi organizovan nam je smeštaj.

Jedan deo škole je preuredjen za potrebe planinara (tri učionice su pretvorene u sobe a hol u trpezariju), a drugi deo u ordinacije u koje jednom nedeljno dolaze lekari iz Leposavića za potrebe meštana sela. Posle večere usledilo je druženje uz jednu harmoniku, dva harmonikaša, mnogo pevača i svetlost sijalica i sveća naizmenično jer struje ima pa nema (isključenja el. energije traju) i uz prisustvo predsednika opštine.