Proslava
obeležavanja
40 godina planinarske kuće ''Dobra Voda''
10. juna
2006. godine
Proslavili
smo
40. rođendan naše kuće na ''Dobroj Vodi''. Kako i priliči
svakoj proslavi jubileja,
pripreme za svečani čin trajale su taman onoliko koliko je potrebno da
se oseti
zadovoljstvo proslave.
Planinari koji su iznedrili oživljavanje
kuće i u proteklih osam godina, nesebično udahnjujući život ovoj
pitomoj, zaboravu
i nebrizi skrajnutoj planinskoj kući, stigli su koji dan ranije,
brojčano pojačani
dobrovoljcima lepog druženja, u sastavu - Boris, Bora Klompa, Lili,
Moma, Dule,
Zoran, Svetlana, Teodora, Boca, Dejan, Aca Pekar, Ljilja, Dara, Boža,
Nada, Milan,
Mića i Mihailo. Kućica je bila krcata, do pucanja po
šavovima i otpadanja fasade,
sa osamnaest planinara i jednom domaćom životinjom neobične vrste, među
planinarima
poznate kao Frć. Nedostajali su tu još neki
za prve borbene redove, da ne kažem radove (zna se na koga
mislim: profesor
Knežević i mila mu kći, kao i Sretko), ali ko je znao da čeka dovoljno
dugo, strpljenje
se isplatilo - Ševa stiže uvek na vreme, kako i priliči.
|
Sve u kući i
oko kuće odisalo je slavljeničkom atmosferom. Po prvi put u kraj bez
struje stigla
je elektrika sve sa razglasom za svadbe, bez šatri ali sa
suncobranima za zvučnike.
Na kišobrane za planinare niko nije računao.
Kuća je bila ukrašena novom tablom sa
natpisom ''Dobra Voda'', zastavama - državnom i
pobedaškom i nezaobilaznim
razglasom na prozoru. U kuhinji je sve bilo podređeno kuvanju kafe i
čaja i opsluživanju
kuhinje i bifea, koji su bili na isturenim lokacijama u
dvorištu: bife ''kod Dulenceta
i kasirke Teodore'' smestio
se pod šatorom,
a kuhinja je bila u depandansu štale, inače samo za tu
priliku opremljenu ''modernim''
ložištem, oranijom i Acom Pekarom.
Miomiris
kuvanog pasulja sa slaninicom, rebarcima, suvim travčicama, belim
lukom, paprikama
u više pojavnih
oblika (suve, sveže, ljute,
slatke, tucane i one duge) i ko zna čim još, omamljujuće se
šepurio ispred naših
noseva.
|
 |
 |
 |
|
Pod tremom
pomenutog depandansa postavljena je zajednička
izložba fotografija nekoliko koautora pod nazivom ''Dobra Voda - nekad
i sad'',
sastavljena po autentičnom umetničkom ukusu naše neradne
Snage.
|
|
Dvorište pod
lipama,
ocrtano na livadi novom drvenom ogradom, bilo je neobično lepo uređeno
sa hrastovim
velikim stolom, klupama, foteljom za razmišljanje i
osmatranje, panjevima i oblicama
za sedenje, kao putokaz u nizu omeđenim prostorom za kuhinju i bife,
suncobranima,
šatorima…i nama. Na stolu ukrašenom
rahatlukom, kockama šećera, kafom, čajem, rakicom,
vinom, mezetlukom, sirom, kajmakom i salatom, sve je bilo servirano
domaćinski i
kako dolikuje za dobrodošlicu gostima.
 |
 |
| Planinari su došli iz dva pravca, od
Suvobora i od doma na
Rajcu, noseći sa sobom lepe
rođendanske želje,
pesmu i radost novog druženja. Pored ''pobedaša'' bili su tu
i gosti iz PD
''Bjelašnica'' iz Sarajeva, PD ''Konjuh'' iz
Tuzle, PD ''Železničar''
iz Beograda, PD
''Naftaš''
iz Novog Sada, PD
''Rudnik'' iz Gornjeg Milanovca, PEU ''Povlen'' iz
Valjeva, ogranak
PD ''Pobeda'' iz Ljiga. Od zvanica tu su bili predsednik
SO Ljig i meštani sela
Ba. Svi su bili na okupu na pravom mestu i u pravno
vreme, spojeni kroz sklad zajedničke
vrline druženja i uživanja u prirodi. To znači da ništa nije
nedostajalo pa ni njena
visost zvana kiša u svom najizražajnijem obliku - pljusku.
Tako, za tili čas,
slika se vrtoglavom brzinom izmenila i preselila
u drugu dimenziju prostora, pod šatore, u kuhinju, sobe,
štalu, pod kišobrane, kabanice. |
 |
Između dva
pljuska uspeli smo da održimo zvanični program
proslave obeležavanja 40 godina planinarske kuće ''Dobra Voda'', a
nešto vremena
bez kiše je preteklo i za zajednički ručak
i druženje uz pesmu i ludi letnji ples planinara na
kiši.
za
nastavak kliknite ovde.
)
)
)
)
)
)
)
)
)