)
obeležavanja
40 godina planinarske kuće ''Dobra Voda''
10. juna
2006. godine
Program proslave bio je dobro osmišljen i obuhvatio je sve ono što je važno za obeležavanje ovakvog jubileja. Himnom ''Pobede'' je ozvaničen početak proslave uz pozdrav predsednika društva Borisa Mićića. Kratko podsećanje na protekla vremena sačinio je Boris Soskić, u svojstvu predsednika Komisije za kuću ''Dobra Voda''. Uz pomoć najmlađeg člana pomenute grupe planinara, Teodore, otkrivena je nova tabla sa natpisom kuće, za koju se njen tata Zoran pobrinuo pronašavši donatora, kako za samu tablu, tako i za firmopisca.
| Pozvani gosti su uputili čestitke sa najlepšim željama i rođendanskim poklonima, od kojih bi nam bio najdragoceniji onaj kojim bi se čestitka predsednika SO Ljig doktora Miroslava pretvorila u stvarnost i ''Dobra Voda'' zaista postala samo naša planinarska kuća dok je planinara i planina. |
|
) |
Na kraju su dodeljena priznanja i pokloni članovima ''Pobede'' koji su se nesebično zalagali i radili na obnovi planinarske kuće, kao i meštanima sela Ba, od kojih je Milisav Pantelić potomak deda Nikole i baba Jule, prvih čuvara planinarskog ognjišta u kući ''Dobra Voda''. |
) |
) |
| A posle zvaničnog dela usledio je ručak, a za ručak je bio pasulj ... prste da poližeš! |
|
|
) |
) |
) |
|
Uz još razgovora, pesme i
solističkih nastupa planinarki,
a bogme i igre po klizavom zelenom travnatom terenu, nastavilo se
druženje po kiši.
Kad su otišli i poslednji gosti pred fajront, počela je luda
i nezaboravna žurka
za domaćine. Di-džej Boca je puštao samo stare proverene
stvari. Neki su plesali
sa partnerom, muškim ili ženskim svejedno, ali nije svejedno
za one koji su plesali
sa krpom i lavorom, a bogme i poklopcem i poslužavnikom. Za rok-end-rol
i tvist,
kako god da se igrao, kotrljanje je bilo neizbežno, kao živi dokaz duha
te vrste
muzike. A kiša je sve vreme uporno i dosadno padala, kao da
je htela da nam pokvari
svako zadovoljstvo. Ali nema te kiše koja je jača od vina. |
) |
) |
) |
Kad je osvanula nedelja i započela celodnevni
kišni aranžman,
na brzinu su pokupljene
stvari i pometeni
tragovi rođendanskog slavlja, domaćini
su krenuli svojim gradskim kućama, a slavljenica u svojoj neskrivenoj lepoti i
nimalo godinama izgužvanoj
toaleti, ispratila nas je uz isčekivanje sledećeg susreta, ostajući
raskošno bela
na zelenim i mokrim padinama na sredokraći Rajca i Suvobora.
| Beograd, 12.jun 2006. |
Izveštaj:
Svetlana Kuzmanović-Živanović
Fotografije: Zoran Živanović, Bora Milojević i Dejan Živojinović |
)