JADOVNIK I
MEANDRI UVCA
28.-30.januar
2011.
28.01.2011.
Krenuli smo
u 17 sati i jedinu pauzu smo pravili u Čačku u društvu našeg planinara Branka. On nije mogao da ide sa nama, ali je došao da nam poželi
dobar put i vreme na planini. Put preko Jelice i dalje od Ivanjice ka Javoru bio
je pod tankim slojem snega koji je napadao preko ranije
utabanog, tako da je moralo pažljivo da se vozi. U Sjenicu smo stigli nešto pre ponoći. Smestili smo se u
dve kuće.
29.01.2011.
Iz Sjenice
koja ovih dana nije bila hladna, oko minus deset stepeni, putem ka N.Varoši otišli
smo do krša Gradac, a odatle makadamom uz dolinu malog i zaleđenog Uvca stigli smo
do sela Gonja na istočnom podnožju Jadovnika.
Tura JADOVNIK
| Pošli smo u 8 sati iz sela Gonja /1100m/ | |
| Selo Gornje |
Krenuli smo «vojnim» putem koji vodi
do vrha Jadovnika. Prvo iznad zaseoka Biberovići
i iznad doline Skudlanske reke došli smo do dela gde počinje četinarska šuma. Gore,
iznad 1500m bili su oblaci tako
da gornje delove planine nismo mogli videti.
U šumi se odvaja put koji vodi za Milakoviće
i može se otići do Tičijeg polja. U blizini
je prevoj između Jadovnika i Ozrena. Dalje
istim putem izlazi se iz šume i tu počinje magla i nešto veći sneg. Ipak do vrha
Katunića /1733m/
nije bilo problema da se stigne. Gore je duvao hladan istočni vetar, a zbog zabrane prilaska objektima na vrhu mi
smo izašli na obližnju susednu kotu 1725m, severno od Katunića. Gore smo stigli oko 10.30.
 |
Sa vrha smo sišli niz drugu stranu planine ka severu, ka Veljkovom grobu...
|
| Silazak sa Katunića |
|
...kada je počelo
da se provedrava tako da je čak i sunce progrejalo i tako ostalo do kraja dana.
|
 |
| Pauza u zavetrini |
Sišli smo šumskim
putem preko Sirove gore do Rudog polja. Na ovom proplanku se nekada
održavao seoski vašar za praznik Preobraženje. Tu su se susretali žitelji većine
jadovničkih i zlatarskih sela. Bilo je prosidbi, udaja, krađe devojaka, a bogami i obračuna lokalnih harambaša. Neizbežno
je bilo bacanje kamena sa ramena dok je većina ostalog mirnog sveta igrala u kolu
uz zvuke svirke klarineta, kojeg ovde zovu „klanet“, praćen bučnim bubnjem koji je odjekivao do strmih
severnih litica Jadovnika.
 |
Dalje niz Bukovaču otišli smo iznad sela Gornje Goračiće, odnosno zaobišli ga preko brda istočno od sela. |
| Gornje Goračiće |
U tome selu je, posle jedne emisije „Kvadratura kruga“, pokrenuta akcija besplatnog davanja placeva za izgradnju vikendica. Vrlo brzo je podeljeno pedesetak placeva, a sada se može videti petnaestak izgrađenih vikendica. Tako iz Gornjih stigosmo u Donje Goračiće, moje rodno selo. Prvo što se uočava prilazeći našem zaseoku je veliki usamljeni bor. Nije baš sasvim usamljen, na stotinak metara na brdu iznad stoji usamljena smrča zvana „čečar“ i tako se vekovima gledaju.
|
Bor je nekada bio jedino drvo na ovom prostoru, a sada mu se sve više približavaju samonikli borovi i breze jer nema više
stoke da ih mlade odgriza.
|
 |
| Stari bor |
Boru se ne zna starost,
najstariji su pričali da je uvek bio tolik, a većina sadašnjeg stanovništva sela
je u ove krajeve došla pre oko dva veka. Tako gorostasan, duplo veći od onog na
Kamenoj gori, bio je idealan za litije o Spasovdanu, gde su krstonoše, kako su ovde
zvali učesnike litija, zastajale čitali molitve i u ispucaloj debeloj kori urezivali
krstiće koji su se donedavno mogli videti. Trebalo bi ga zaštititi jer nije mi poznato
da sam još negde video ovakvo usamljeno i ogromno drvo.
 |
Posle bora stigosmo do moje kuće gde su nas brat, snajka i njihov sin dočekali uz glavnu poslasticu, pitu od heljde i ostalo što se zimi može naći u ovim krajevima.
|
| Smiraj zimskog dana |
Dužina ture je 19km, vreme
trajanja 7 sati, broj česnika 16.