Baba   -   12.05.2006. - 14.05.2006.

-   Pelister (2601m)   -

-   VEVČANI, STRUGA, OHRID   -


| Prvi deo | Drugi deo|




Nedelja, 14. maj

    Ustajanje u 06.00 č.
NEDELJA, 14. MAJ 2006.
    Budi nas novo svanuće.
    Došlo je do promene plana. U 07.00 č krećemo u selo Vevčane.
    Dan počinjemo u selu Vevčani. Kažu, nešto izuzetno! Verujem da nas Nikola ne bi vodio ma gde.
    Vevčane je udaljeno od Struge oko 14 km, smešteno podno masiva Jablanice koja se nalazi na granici sa Albanijom.
    Mestašce priljubljeno uz planinu, uskih strmih uličica, u trenutku me podseća na Litohoro u podnožju Olimpa.
    Ulazimo u Vevčane, čuje se žubor vode.
Osećam neku tajanstvenost koja lebdi nad nama ovog jutra. Dok izlazimo iz autobusa, osvaja nas svežina i huk vode. Koračamo ulicama, a on je sve jači i jači! Mala raskrsnica i nekoliko izukrštanih pravaca – neočekivan broj mogućnosti za ovo bespuće. Krećemo prema crkvi Sv.Nikole.
Obilazimo crkvu Svetog Nikole
Crkva Svetog Nikole
Crkveno dvorište odiše prepoznatljivom tišinom i urednošću. Na ulazu ploča koja ukazuje da je svetinja iz 19. veka. Ovo je saborna crkva – bogato oslikana, deluje barokno moćno. Zadivljeni smo prizorom. Sveštenik, meštanin čiji su preci takodje bili sveštenici, upoznaje nas sa istorijom sela. Vevčani broje oko 2.500 stanovnika koji od davnina odlaze u pečalbu ali se vraćaju svom izvorištu i svetinjama. Mesto ima čak 12 svetinja, simbolično okupljenih i skrivenih oko Vevčanskih vrela. Ta pravoslavna oaza potpuno nas je očarala – skrivena na obroncima Jablanice odolela je svim najezdama i islamizaciji. Svoju tajnu opstanka čuva u simboličnoj priči o svojoj republici, pasošima i vevčanskom novcu
Crkva na Izvorima
ali pre svega u silini vevčanskog vrela i vere.
i Vevčanske izvore.
Ka Vevčanskim izvorima
Izvori
Pravo vodeno bogatstvo razbudilo nas je i umilo... Moćna voda isprepletana stablima drveća, zagrljajima korenja i dopadljivim mostićima, bila je inspirativna za brojne fotografe - amatere iz grupe. Pravo je čudo da niko nije upao u vodu u nastojanju da se nadje što bolji ugao! Smešno i suvišno... Autentično je samo ono okom vidjeno i dušom dodirnuto.
    Za tren su svi nestali – Milan se opet nervira što zaostajem. Neprimetna svetinja preda mnom. Spazila sam je sa druge obale ali nisam bila sigurna da je to to! Presveta Nedelja... Ulazim unutra, sama... Tako su retki i tako blagosloveni susreti sa ovom ikonom i svetiteljkom. Žao mi je što ne delim ovaj veličanstveni osećaj sa još nekim dragim ljudima iz grupe! Jednostavna spoljašnost crkvice skriva u sebi čudesni sjaj! Uznesena izlazim iz crkve i jurim za grupom...
    Nakon razgledanja
    Napuštamo selo, ispraćaju nas brojni potočići koji se slivaju niz ulice dajući Vevčanima iskonsku vitalnost! Ovde treba ponovo doći!
    grupa planinara iz Skoplja ide na Gornju Belicu, mi u obilazak Ohrida.
    Dan topao i sjajan, čini da susret sa jezerom bude isto tako srdačan!

Ohrid

    Dolazimo u Ohrid,
    Ohrid, stari grad, podignut u davna vremena na visokoj hridi nad bistrim jezerom. Zbog svoje ugodne klime i bogatstva ribom privlačio je mnoga plemena – kaže istorija. Nekadašnje naselje Lihnidos uvlači nas u svoj čarobni svet uskih uličica, u kojima je nakada cvetao kožuharski zanat, a danas brojne filigranske radnje ostave u oku svakog putnika namernika i bezbrižnog turiste po biser.
    fotografisanje na obali, kratka pauza.
    Udišemo duboko miris jezera uz jutarnju kafu i mastiku, nacionalno piće. Onda sve to ovekovečimo fotografijom... Dogovaramo se sa gazdom restorana da tu dodjemo i na ručak. Odustajemo od pastrmke i jegulje – što zbog cene, što zbog Nikolinog upozorenja šta ćemo dobiti pod stavkom „ohridska pastrmka“ jer ribolov je u osnovi zabranjen.
    Odlazimo u obilazak grada.
    Prolazimo uskim ulicama starog grada,
    Hrišćanstvo je rano doprlo u Ohrid, verovatno već u 3. veku. U kulturnom pogledu grad dobija poseban značaj dolaskom Klimenta i Nauma koji su osnivali manastire kao centre slovenske kulture.
    dolazimo do arene-antičkog pozorišta u kojoj se još uvek održavaju koncerti.
Prolazimo veliku arenu ili ostatke antičkog pozorišta i stižemo pred Crkvu sv. Klimenta. Posvećena je Bogorodici Perivlepti, a jedno vreme u njoj su ležale mošti sv. Klimenta.
    U crkvi Sv. Klimenta iz 1295. godine pod imenom Sv.Bogorodica Perivlepta dočekuje nas kustos Jana
Mala nesuglasica oko toga da li smo stranci koji ulaze sa kartom od 100 denara ili srodnici kojima sleduje ulaznica od 50. Presudiće Jana – kustos ili čudesni dar u ovom danu.
    koja nas je opčinila ljubaznošću. Puna pozitivne energije i ljubavi iznosi podatke o crkvama, manastirima i samom Ohridu.
Podariće nam nezaboravan doživljaj u ambijentu najvrednijih ikona ovih prostora, koje su poput feniksa vaskrsle iz čadji i ponovo ugledale svetlost vernika pre nekoliko decenija. Freskopisci Mihailo i Estihije naslikali su ikone pune života i pokreta i dali nov pečat freskoslikarstvu.


Na ulazu u Crkvu Sv. Kliment
    Crkva Sv. Kliment je potpuno sačuvan ohridski srednjovekovni spomenik poznat po arhitekturi i zidnom slikarstvu. Sa leve strane se uzdiže zvonik, čije je veliko zvono crkvi poklonio 1924. godine Mihailo Pupin.
    Spoljna priprata pretvorena je u privremenu Galeriju ohridskih ikona sa čuvenom kolekcijom ikona. Najstarije u kolekciji ikona su dve ikone na kojima su prikazani Bogorodica i arhandjel Gavrilo i freska sa slikom sv. Klimenta.


Janine reči teku – u milozvučju njenog glasa na jeziku ljubavi, kako sama sebe predstavlja. Na trenutak se odvajamo od tla! Dodirujemo čudesne svodove... U centru glavne kupole je lik Hrista, Pantokratora, gospodara svemira, a dominantno mesto medju figurama apside i polukupole svetilišta zauzima Bogorodica. Raširenih ruku blagosilja nas i prima u svoje okrilje. Jana priča brzo na mešavini srpskog i makedonskog, trudim se da zapamtim što više detalja, a onda se prepuštam samo melodiji njene priče, kao molitve! Izlazim noseći u svesti detalj sa jedne od kompozicija – troglavi andjeo sa likom žene – jedinstven i zagonetan!
    Šta li još krije grad na hridi?!
    Uspon – strmom ulicom idemo do Samuilovog grada.


Samuilova tvrdjava
    Samuilova tvrdjava je utvrdjenje za koje je vezano 25 vekova ohridske istorije. Ohridska tvrdjava ne samo da je menjala gospodara tokom vremena već i nekoliko puta bila rušena, prepravljana i dogradjivana. Car Samuilo, posle preseljenja svoje prestonice sa Prespanskog jezera u Ohrid, obnovio je citadelu i bedeme koji u dužini od 3 km opasuju stari deo grada.


Visoke zidine pred nama deluju i danas moćno uprkos vremenu koje nas deli od 10. veka, kad je Samuilo od ovog grada stvorio prestonicu svog carstva. Upravo je ovaj vladar sa svojim ocem Knezom Nikolom bio jedan od osnivača prve države Makedonskih Slovena. Sa ovih zidina uživao je u idiličnom pejzažu i naš Dušan koji je zauzeo Ohrid 1334.godine.
    Gledamo jezero – nad vodom izmaglica, dan sjajan, uokviren nebeskim plavetnilom... Dišem šum lišća i talasanje vode, čujem prozirnu površinu jezera koja se stapa sa nebom i vidim povetarac u kosi prijatelja. Tako sam nemoćna da išta kažem – prizivam Bodlera i Malarmea, jedino bi se oni snašli u ovom snovidjenju!
    Idemo dalje – koračamo kroz vekove... još jedna svetinja nad samim jezerom. Crkvica sv. Jovana Bogoslova ili sveti Jovan Kaneo,

Crkva Sv. Jovan Bogoslov – Kaneo

    Idemo do crkve Sv. Jovan Bogoslov – Kaneo.
    Crkva je zidana i slikana u XIII veku. O crkvi nisu sačuvani pisani podaci. Crkva se nalazi na jednom od najlepših mesta ohridske obale.
na visokoj steni bdi nad jezerom.
    Podignuta je na visokoj steni iznad ribarskog naselja Kaneo i jednoj od najlepših plaža u gradu. Gradjena je u obiliku krsta, za gradnju su upotrebljeni pečena cigla i siga.

    Iza ulice Cara Samuila nalazi se plato na kome dominira najstarija sačuvana ohridska crkva, katedrala Sv. Sofije,

Katedrala Sv. Sofije

Stepenicama se spuštamo do svete Sofije,
    viševekovno sedište Ohridske arhiepiskopije. Jedan od najznačajnijih srednjovekovnih spomenika Makedonije, jedinstvena galerija srednjovekovnog slikarstva za period od XI do XIV veka.
jedne od najvećih srednjevekovnih crkava u Makedoniji. Smatra se remek delom neimarske veštine tog vremena. Duga je oko 40 a široka 17 metara. Deluje impozantno.
    Vreme izmiče... Toliko slika u glavi... Sve se preliva, sublimira poput vode koja ispod Galičice iz Prespanskog jezera izvire u Ohridskom, koje potom ističe kao Crni Drim, noseći sobom mlade jegulje koje idu da se ovaplode u novi život i vrate sledeći seni predaka. Ne mogu da se ne zapitam kojim smo to putevima i senima mi vodjeni – preko Pelistera, goluba u letu do Biljaninih izvora?!
    Darežljive tate i razneženi muževi stavljaju tačku na ovaj dan niskom bisera!
    Za sam kraj fotografisanje na obali jezera u okrilju spomenika Ćirilu i Metodiju, „alfe i omege“ našeg postojanja i duhovnosti. Prvi književni jezik, prvo pismo, prvi hrišćanski tekst na jeziku Slovena. Oni su udarili temelje svemu što nas je u ovom gradu dočekalo pričom od koje je zastajao dah!
    Napuštamo grad snova.


O Ohridu i Ohridskom jezeru:
    Ohrid i Ohridsko jezero se nalaze na nadmorskoj visini 695m. Smešteni su u kotlini koja je sa svih strana okružena planinama, čiji vrhovi su većinom iznad 2000m. Na istočnoj strani je planina Petrino i Galičica, koja deli Ohridsku od Prespanske kotline. Na zapadnoj strani kotline se uzdižu planine Jablanica, Belica i Mokra planina. Na severu je strško i ohridsko polje koja okružuju masivi Karaormana, Plaćenske i Ilindske planine. Na jugu su pobrdja i niže albanske planine.
    Ohrid je bogato nasledje kojim dominiraju brojne crkve i manastiri. Raznolikost arhitektonskih stilova stoletnih zdanja uz koje se vežu zanimljivi mitovi, Ohridsko jezero koje je nacionalni ponos makedonskog turizma kao i nadaleko poznati ohridski biseri.
    Legenda kaže da je nekada na području Ohrida bilo onoliko crkava i manastira koliko dana u godini, danas ih je u starom delu grada aktivno pedestak i toliko u okolini. S obzirom na 7000 godina kontinuiranog civilizacijskog razvoja, veruje se da je grad jedan od najstarijih na ovim prostorima.
    Gradnja brojnih objekata počela je u vreme kada su u Ohridu bili na vlasti sveci  - Sv. Naum i Sv. Kliment, učenici Ćiril i Metodije. Crkva Sv. Klimenta iz 9. veka je najsvetije mesto pravoslavnih vernika. Za vreme osmanlijske vlasti, pod kojom je Makedonija bila više od pet vekova, crkva Sv. Klimenta pretvorena je u džamiju, a istu sudbinu doživele su i crkve Sv. Jovana Kaneoa na jezeru i Sv. Sofije koja je u to doba imala i minaret.


    Ostalo je još malo vremena, nedaleko od Struge obišli smo prelep hotel “Biser” i manastir iz XIII veka. U Strugi se zadržavamo veoma kratko da bi se fotografisali na isteku Crnog Drima.
Posle kraćeg zadržavanja u Strugi, na plaži hotela „Biser“, krećemo nazad.
    Vraćamo se preko Gostivara, Kičeva, Tetova, Skoplja. Ostavljamo grupu planinara iz Skoplja. Idemo ka granici.
    Ono što nas je susretalo uz put bilo je manje idilično. Posle Straže, prevoja na 1212m nismo se više zaustavljali do makedonsko-srpske granice. Gledali smo šiptarska sela kako promiču kraj nas ili mi kraj njih. Nikola nam je skrenuo pažnju na najmoćnije i najekstremnije Zajas. To je sad već priča za drugi dnevnik nacionalne televizije.
    Prolazimo Kičevo a zatim Gostivar. U daljini moćna Šara. Brojni vrhovi skrivaju najviši, još uvek Titov vrh. Deluje bliže posle ovog susreta sa Makedonijom. Mog prvog, ali bliskog i srdačnog... Toliko toga nas vezuje, zato se moramo vraćati jedni drugima da se ne pogubimo.
    U zoru nas je dočekao usnuli Ljig...
    Preko Ljiga dolazimo u Beograd u ranim jutarnjim časovima.

    Šta reći na kraju: akcija za pamćenje, grupa fantastična....



Beograd, 09. jun 2006.
izveštaj vodje puta: Milanka Arsić
fotografije: Dragan Ćirić, Milan i Marijana Obradović, Pauna Obradović
odlomak iz Dnevnika Marijane Obradović

PD Pobeda, Beograd


| Početna strana | Prvi deo |