Veliki put 2003.

Pobedin Veliki put 2003.

Slovenija - Triglav i Jalovec
Italija - Gran Paradiso
Francuska - Mont Blanc

Mont Blanc - polazak na uspon:

28.07.2003: Rano ustajanje. Magla je u dolini. Spremamo se za polazak. Verujemo meteorolozima.

07:20: Autobus kreće iz Kampa. Svi smo uzbudjeni i puni pozitivne energije da uspemo do vrha.

08:30: Žičara, Belvi, u Les Houcesu (le Žusu) 1000m. Doktorica Dragana nas ispraća na uspon. Vozač Zoran vozi se žičarom sa nama. Silazimo posle dvadesetak minuta vožnje, 1790m.

Bazni logor - dom Gouter (3817m)

09:00: Planinski voz (koji saobraća na tri šine od kojih je srednja zupčasta, pa ga popularno zovu « ZUPČASTI »), stanica na 1786m. Vozimo se do Orlovskog gnezda (L` Nid d Aigle), 2386m.

09:30: Silazimo iz voza. Formiramo kolonu. I krećemo ka planinarskom domu Tete Rousse.

12:15: Stižemo u planinarski dom Tete Rousse, 3167m. Na glečeru smo (Glacier de Bionnassay). Odlazimo u Dom na osveženje. Supa, sok. Voja se vraća nazad jer nije uspeo da popravi dereze.

Iznad oblaka - Dom Gouter (3817m)

13:00: Polazimo ka - Le Gd Couloir (Grand kuloaru) i dalje ka - Refuge del` Aiguille du Gouter (planinarsom domu Di Gut). Formira se kolona na mestu gde je postavljena čelična sajla sa jedne na drugu stranu, Velikog kuloara, (Koji se zbog stalnog odronjavanja kamena i čestih nesreća naziva i Kuloar smrti). Ista se koristi za osiguranje pri prelasku kada napada sneg, poraste nivo podloge po kojoj se hoda pa sajla bude na dohvat ruke. Sada je sajla visoko iznad nas. Snega nema na stazi. Pošto je padao u toku noći zadržao se samo izmedju stena i na površinama u senci. Pretrčavamo po dvoje. Oprezno. Samo kada je mirno i nečuje se zvuk kamenja koje se obrušava niz Kuloar. Svi već znaju, da čim se primeti pri usponu, da je kamen krenuo niz liticu odmah se viče, u znak signalizacije, da svi moraju natrag na ivicu Kuloara. U suprotnom, nesreća je na pomolu. Kamenje pada brzinom puščanog taneta, a ako je kamen veći onda se pri udaru o dno Kuloara rasprsne u sitnije komadiće i leti na sve strane. Po nekoliko puta su pojedinci morali da pretrčavaju Kuloar. Sledi strm uspon ka planinarskom domu Di Guteu. Za osiguranje uspona fiksirane su čelične sajle i klinovi na pravcu uspona. Posle laganog i opreznog uspona stigli smo do objekta.

Suton nad baznim logorom - dom Gouter (3817m)

Bazni logor nad ledničkom pukotinom

17:00: Svi smo u planinarskom domu Di Gut na 3817m. Iznad planinarskog doma na oštrom grebenu u pripremljenim rupama na snegu postavljamo šatore. Smešteni smo po 4-5 osoba u šatoru. Ovo iz razloga da bi nosili manji broj šatora i da bude toplije pri spavanju. Nekolicina planinara ostala je u domu. Spavaće na podu ili stolovima. Topla supa. Odmor. Priprema za noćenje.
Helikopter sleće na plato pored šatora neposredno ispod vrha Aigulle du Gouter 3863m. Spasioci iskaču iz letilice i u trku odlaze ka planinarskom domu. Vest se brzo pročula. Jedna Ukrajinka je poginula tako što se otkačila sa stene u Grand kuloaru. Jeza nas je prošla. Sutra treba da nastavimo dalje. Raspoloženje je na visokom nivou.

Ukopavanje baznog logora pred moguće pogoršanje vremena

Vule je pod uticajem visinske bolesti počeo da povraća. Premestio se iz šatora u dom. Još neke planinarke iz naše grupe ostaju u domu da spavaju. Očekivao sam red i disciplinu, ali sam se razočarao. Haos pri podeli podmetača - armafleksa. Bolje rečeno bacali su ih sa medjusprata pa ko uhvati imaće na čemu da spava. Grci su počeli da premeštaju stolove i klupe. Domar interveniše. Počinje svadja. Hvataju se za guše. Gužva. Tenzija raste. Rastavljaju nervozne. Situacija se smiruje. Domar vraća stolove i klupe gde su bili.

U domu su ostali da spavaju svi koji su se zatekli. Postojale su dve cene za noćenje, 9 i 11 Eura. Većina je prenoćila po trećoj ceni. Besplatno. Siguran sam da je te noći u planinarskom domu bilo preko 150 osoba. Oko 21:00 čas svi su već spremni za san, ili bolje rečeno noćni odmor pred ustajanje koje je zakazano u 02:00 posle ponoći.

Čardak ni na nebu ni na zemlji - pogled iz baznog logora (3817m) na Aiguille du Midi (3842m)

29. 07.03: Utorak. Mrkli mrak u planinarskom domu na 3817m u masivu Mon Blana. Budjenje pred polazak u završni uspon na Krov Evrope, najviši vrh Francuske i ostatka kontinenta sa izuzetkom Kavkaza.

02:00: Pali se svetlo. Svi su poustajali, kao po komandi. Nastao je veliki metež. Samo je falilo da gaze jedni preko drugih. Opremanje, čeone lampe, dereze, cepini, alpinistička užad, pojasevi, prusici, karabineri. Rančevi na ledja. U 03:00 naša grupa je već na okupu, kod srpskog sela od šatora, na grebenu iznad planinarskog doma. Višak stvari ostavljamo u šatorima. Nosimo sa sobom samo najnužnije po sopstvenom izboru i vodu. Borisko ostaje u šatoru.

03:20: Po troje u navezama krećemo. Sami biramo put uz smrznutu padinu. levo, desetak koraka, pa desno isto toliko, hodamo kao po trasiranoj serpentini. Strmo je. Cepin treba da bude u ruci bližoj padini. Na svakoj krivini menja se ruka sa cepinom, pripravna da ga u sledećem momentu upotrebi, ako dodje do klizanja. Korak za korakom sve je teži. Naveza, Robert, Bora i Mirko, često zastajkuje. Bili su medju prvima na startu. Pred kolonom su vrhovi: Aiguille du Gouter 3863m, i Dom du Gouter 4304m. Na usponu ka 4300m brže naveze pretiču sporije. Pomenuta naveza ostaje na začelju. Prešli su preko vrha 4304m. Na sedlu pred skloništem prave pauzu. Temperatura je oko - 10 stepeni celzijusovih. Duva jak vetar, oko 100 km na čas. Temperatura je još niža zbog udara vetra u telo.

U oblacima

Mont Blanc

06:30: Bora odustaje. Prsti na nogama mu se smrzavaju. Jeza od hladnoće prolazi znojavim telom. Još tri sata uspona i šest sati za silazak bilo je potrebno od tog momenta do povratka u planinarski dom na 3817m. Robert i Mirko nastavljaju preko sedla ka skloništu Valot 4362m i dalje na vrh Mon Blana 4807m.
Glavna grupa je ispred poslednje naveze oko pola sata. Dugačka, zmijolika kolona, sa po tri svica u prekidima od po nekoliko metara, vijuga uz snežnu padinu. Bajkovit prizor. Sviće. Gase se baterijske lampe. Zora je. Pojedinci se već vraćaju. Za razloge i ne pitamo.

07:00: Robert i Mirko su na Valotu. Zastaju u Skloništu na 4362m da se okrepe i zagreju stopala. Tu su sa grupom koja je to činila pre njihovog dolaska. Priključuju se drugim navezama i nastavljaju put dalje.

08:10: Na vrh stiže prva naveza (Uroševići) iz naše grupe. Za njima sve do 11:00 stižu naše ostale naveze. Na kotu 4807m popelo se 42 najspremnijih i najupornijih.

Zastava Pobede na Mon Blanu

Najveća grupa srpskih planinara u stodvogodišnjoj istoriji planinarstva popela se na vrh Mon Blan 4807 (4810) metara.
Procenat uspešnosti ove planinarske - visokogorske ekspedicije je izvanredan, 42 na vrhu od 47 koliko je učesnika bilo u grupi.

Posle uživanja u vidicima na sve strane sveta, fotografisanja i osveženja po sopstvenom izboru, naveze kreću nazad ka planinarskom domu.

13:00 Prve naveze već su kod šatora (cca 3827m). Slavko i Karin dolaze do planinarskog doma (3817m).

15:00: Većina ostaje da prenoći pod šatorima. Slavko, Karin i Bora silaze niz Grand kuloar do planinarskog doma Tet Rus na 3167m. U ovom Domu su prenoćili (17 Eura).

17:00: Sve naše naveze su sišle do šatora i planinarskog doma na 3817m. Vodiči donose odluku da se tu prenoći i odmori pred sutrašnji silazak u dolinu, do planinskog voza i žičare za le Žus.