Karpati, masiv Retezat, 06.-09. oktobar 2005.

    Iako nas je bilo samo 14 planinara, dobro raspoloženi krenuli smo u četvrtak, 06. oktobra 2005. u 21h, put Karpata, Rumunija. Lako smo se spakovali i smestili u mini bus vozača Joške, pustili muziku sa nekog CDa i otisnuli u noć. Mali autobus je mirisao na novo i iako minijaturan, nama je bilo udobno. U planinarski dom Karnik (1000m) stigli smo u 7h po rumunskom vremenu. Tu smo se pozdravili sa Joškom i krenuli peške do drugog planinarskog doma, Pietrele, koji se nalazi na sat i po hoda i na nadmorskoj visini od 1480m. To pešačenje i nošenje stvari skoro da nismo ni osetili jer smo sve vreme uživali u žuborenju reke Stanišuar koja je u slapovima, preko zelenog i crvenog kamenja neobičnih oblika, prekrivenog zelenom mahovinom, proticala pored nas i mamila nas svojom lepotom, a mi smo je onda slikali, i slikali... Tu smo se odmah i razbudili, neprospavana noć bila je iza nas, a mi spremni za nove susrete sa lepoticom prirodom koja nas je sačekala u prelepoj jesenjoj odori i bila spremna da u nama probudi najlepša osećanja...

Reka Stanišuar	Neobično kamenje

    Stigli smo u dom Pietrele koji se takođe nalazi u slivu te reke i više potočića i potpuno je okružen gustom četinarskom šumom. U sklopu doma postoji više objekata: vila Stanišuar, u koju se smestilo 6 planinara, bungalovi, gde je otišao ostatak grupe, restoran...

Ulaz u kompleks doma Pietrele	Vila Stanišuar

Posle prepakivanja, oko 9.30, krenuli smo na uspon. Naš prvi cilj bio je Retezat. Krenuli smo svi, nas 14. Prvi deo staze vodio je kroz šumu. Staza je, kao i sve druge staze u tom delu Karpata, izuzetno dobro obeležena. I tu nas je pratila reka Stanišuar, žuborila je, hučala, pravila male vodopade i slapove, rasprskavala se... prelazili smo je preko solidnih i dobro učvršćenih mostića.

Slapovi	Slapovi

Po izlasku iz šume, nastavili smo dalje i stigli do jezera Stanišuar, gde smo se odmarali, gledali okolne vrhove i divili tim neobičnim zelenkasto-sivkastim bojama kamenja i stena koje su se mešale sa nijansama braon boje planinskih masiva, a onda sve to u kontrastu sa zelenom bojom niskog rastinja, trave, pa plavom bojom neba, i plavičastim i modrim bojama jezera... To su bili nestvarni prizori, a opet tako stvarni, tu, ispred nas, oko nas, iznad nas... Sa prevoja Retezatul (2251m) krenuli smo na sam vrh gde smo stigli oko 14 h. U jednom momentu, ugledali smo i pet, šest divokoza, ali dok smo izvadili aparate, one su već pobegle. Vreme je bilo vetrovito, ali sunčano. Uspevali smo da izbegnemo jače udare i stalno pronalazili stene gde bismo se sklanjali od vetra i uživali u prizorima. I tako, on nam uopšte nije smetao.

Boje	Planinarsko kršrenje

Sunce je sijalo visoko iznad nas, plavičasto nebo nas pokrivalo, mi dobro ušuškani u jakne, a kao i uvek, naša srca bila su ispunjena srećom koja nas je dodatno grejala. Na vrhu smo ostali 45 minuta, slikali sve što smo mogli da vidimo oko nas, a vodič je tri mlada planinara koji su se prvi put popeli na vrh viši od 2000 m «krstio» štapom za hodanje!

Boje i masivi Karpata	Jezero

Uspon na Retezat	Silazak sa Retezata

Na vrhu Retezat	Jezerce Pietrele i Bukura

U dom Pietrele vratili smo se istim putem, oko 19h. Prešli smo 18 km i savladali visinu od 1485m.

za nastavak kliknite ovde.