Sutradan, u subotu, 08. oktobra, na turu je krenulo samo sedmoro planinara. Ostali su rešili da se odmore, malo duže spavaju i obilaze okolinu. Kroz dolinu Pietrele, došli smo do doma Gentiana. Tu smo doručkovali i popili odličan čaj. Zatim smo nastavili dalje, pored jezera Pietrele, ka prevoju  Bukura (2206m). Tu je jedna planinarka odustala od daljeg uspona i ostalo nas je samo šestoro.

Neposredno pred izlazak na prevoj, jednom od planinara učinilo se da čuje zvuk ekspres lonca, toliko je on bio glasan i pišteći! Na njegov komentar, svi smo počeli da se smejemo, i stvarno, na samom prevoju vetar je duvao iz sve snage i taj zvuk je zaista stvarao utisak pravog  ekspres lonca!!

Grebenom, preko ogromnog kamenja i stena, lako smo se popeli na vrh Kustura Bukurei (2370m). Tu smo opet našli zavetrinu i nekoliko minuta odmarali. Naš sledeći vrh bila je Peleaga ka kojoj smo krenuli takođe grebenom, a gde nas je opet sačekao vetar. Oko 13 h, bili smo na vrhu odakle su se videli udaljeni masivi Karpata i svi okolni vrhovi, kao i bezbroj manjih ili većih plavih i modrih jezera koja su svetlucala  na suncu.

Sa istočne strane, velikom brzinom valjali su se beli oblaci koji su preletali preko udaljenih vrhova, a tanki, magličasti oblačići, razbijeni jakim vetrom, prevrtali su se preko vrha Papuši koji je trebalo da bude naš sledeći cilj. Na prevoju između Peleage i Papušija, vodič je zaključio da zbog izuzetno snažnog vetra nije pametno ići na taj vrh.
Nastavili smo spuštanje ka jezeru Galeš, koje nas je sačekalo modro i lepo... Put je dalje vodio kroz šumu čije su staze bile prekrivene tepihom od borovih iglica... I tada nas je pratio žubor, ali sada jedne druge, isto tako lepe reke, Galeš. U dom smo stigli u 18.30. Tog dana prešli smo 20km i savladali visinu od 1360m.

    U nedelju, 09.oktobra, spakovali smo se i peške krenuli ka donjem domu gde nas je čekao mini bus. Putovali smo do banje Herkulana, gde smo napravili pauzu od 2 sata za ručak i razgledanje. U nastavku, put nas je vodio kroz Đerdapsku klisuru kroz koju smo išli sa rumunske strane.

    Ostavili smo Karpate samo fizički iza nas, ali ćemo do sledećeg susreta sa njima, pamtiti tu neverovatnu prirodu, predivne boje jezera, stena, kamenja neobičnih oblika, i stalno u sebi osluškivati žubor i huk reka i potoka preko kojih smo prelazili.

Beograd, 11 oktobar 2005.

tekst: Marija Petrović, PD Pobeda (uz konsultacije sa vodičem Milanom Lončarom) fotografije: Dragica Kocić i Marija Petrović