prvi deo | drugi deo
Posle 200-300m
uspona, uglavnom ivicom kanjona, sa koje smo vrlo često imali divne
poglede, naišli smo na gustu makiju i rastinje. Tada je
nastalo neverovatno probijanje kroz taj gustiš, gurali smo
grane ispred sebe, gazili ih, savijali ih da bismo se provukli, na
nekim mestima čak smo i hodali po granju... prava avantura! Nikad
ranije doživljena... Neko je dobacio da smo eto tako otkrili novu
varijantu planinarenja koju ćemo nazvati "granarenje"! Vođa nam je
kasnije priznao da je, da bismo se nekako izvukli iz tog
gustiša, morao da se popne na drvo, kako bi osmotrio gde je
izlaz iz te žbunovite zavrzlame i odakle je (na svu sreću!) ugledao
jednu livadu i vrlo sigurno nas odveo do nje. Tu nas je ostavio da bi
osmotrio kuda dalje, a onda se za kratko vreme vratio i sigurno nas
poveo ovoga puta mnogo normalnijom stazom do Malog Štuoca
(1953m).
Zatim smo pogledali u nebo iznad Crvene grede i kako je bilo veoma
namrgođeno i crno, vođa menja plan i kreće put jezera koja su bila
planirana za nedelju. Prvo smo otišli na predivno Jablan
jezero, ušuškano ispod same Crvene stene
(1600m), zatim markiranom stazom odlazimo preko Ražene glave
do Zminjeg jezera.
Usput nam se opet, sa naše desne strane, pojavljuju predivni vrhovi Durmitora, poređani kao na dlanu: Terzin bogaz, Minin bogaz, Bobot, Bezimeni vrh, Obla glava...
Naravno, zbog kiše i manjka vremena, nisu mogli da preko grebena stignu i na Veliki Međed koji je takođe bio u planu. Kiša je dobro pokvasila stazu, pa je spuštanje ka Inđinim dolovima, uz veliki oprez, duže trajalo nego sam uspon.
Potpuno mokri i blatnjavi, ali zadovoljni, vratili su se u Žabljak oko 13h.
U 14 sati krenuli smo put Beograda, gde smo stigli oko ponoći. Bilo je to još jedno lepo druženje sa Durmitorom.
Petak: pređeno 17km, savladano 800m visine, trajanje ture 8 sati, 37 planinara.
Subota: pređeno 21 km, savladano 600m visine, trajanje ture 8 i po sati, 31 planinar
Nedelja: pređeno 16 km, savladano 870m visine, trajanje ture 7 sati, 16 planinara.
 |
 |
| Pogled na Crvenu gredu |
Crno nebo |
 |
 |
| Jablan jezero | Vrhovi Durmitora |
Usput nam se opet, sa naše desne strane, pojavljuju predivni vrhovi Durmitora, poređani kao na dlanu: Terzin bogaz, Minin bogaz, Bobot, Bezimeni vrh, Obla glava...
 |
 |
| Zminje jezero | Zminje jezero |
 |
Zminje jezero, kao i uvek, sačekalo nas je u svoj svojoj tišini... Ona je prosto lebdela iznad te zelene vode i ulazila u svaku poru našeg bića, koje se onda u popunosti stapalo sa tom neviđenom prirodom i lepotom i postajalo jedno. Boja jezera menjala se iz minuta u minut, u zavisnosti od sunca koje se pomaljalo i sklanjalo iza oblaka. Lokvanji su plutali po površini vode, počela je i sitna kišica, pa su kišne kapi po toj mirnoj vodi opet stvarale neverovatnu sliku. Posle te neobične čarolije, krenuli smo ka Crnom jezeru i vratili se u Žabljak. |
Za nedelju, vođa je isplanirao ustajanje
u 5 sati, i ukoliko ne bude kiše, polazak na uspon na Mali
Međed. Tako je i bilo, probudilo ih je sunce, pa je 16 planinara u 6
sati krenulo na turu. Otišli su do Ivan dola, pored Crnog
jezera, i kroz šumu izašli na Inđine dolove
odakle se odvaja staza prema Malom Međedu. Zatim su krenuli na uspon
veoma strmom i eksponiranom stazom koja je uglavnom vodila kroz kuluare
i stene. Na 150 m ispod vrha, počela je da pada
kiša. Ali, to ih nije sprečilo da se popnu na Mali Međed
(2223m).
 |
 |
| Uspon na Mali Međed | Na vrhu Međeda |
 |
Gore ih je sačekao jak vetar,
kiša je za trenutak prestala, čak su se i oblaci malo
razišli pa su uspeli da vide Crno jezero i okolne vrhove. |
| Crno jezero |
Naravno, zbog kiše i manjka vremena, nisu mogli da preko grebena stignu i na Veliki Međed koji je takođe bio u planu. Kiša je dobro pokvasila stazu, pa je spuštanje ka Inđinim dolovima, uz veliki oprez, duže trajalo nego sam uspon.
 |
 |
| Spuštanje | Spuštanje |
Potpuno mokri i blatnjavi, ali zadovoljni, vratili su se u Žabljak oko 13h.
U 14 sati krenuli smo put Beograda, gde smo stigli oko ponoći. Bilo je to još jedno lepo druženje sa Durmitorom.
Petak: pređeno 17km, savladano 800m visine, trajanje ture 8 sati, 37 planinara.
Subota: pređeno 21 km, savladano 600m visine, trajanje ture 8 i po sati, 31 planinar
Nedelja: pređeno 16 km, savladano 870m visine, trajanje ture 7 sati, 16 planinara.
| Beograd, 20. avgust 2006. |
Tekst:
Marija Petrović, PD Pobeda |