prvi deo | drugi deo | treći deo | foto galerija
Durmitor je jedna od najlepših planina u našoj
zemlji. Omeđen je dubokim kanjonima Pive, Tare, Komarnice i Grabovice,
kao i Jezerskom visoravni preko koje se nadovezuje na planinu
Sinjajevinu. Na njemu se nalazi oko 50 vrhova iznad 2000 metara visine,
18 ledničkih jezera, mnoštvo dubokih ledničkih cirkova,
uskih planinskih prevoja, stenovitih barijera visokih i do 700 metara.
Sve to, skoncentrisano na površinu od svega 400 km2,
čini ga jednim od najinteresantnijih planinskih masiva u
našoj zemlji. Vrhovi Durmitora pružaju izuzetne uslove za
planinarenje i alpinizam, kako u letnjim, tako i u zimskim uslovima.
Usponi na njegove vrhove zimi ili u zimskim uslovima su retki, o čemu
svedoči podatak da je prvi zimski uspon na najviši vrh
Durmitora - Bobotov kuk (2523m.) izveden od strane slovenačkih
alpinista 1940. godine, drugi od strane beogradskih alpinista 1954.
godine, treći tek 1972. godine od strane crnogorskih alpinista ..., čak
su i u novije vreme ovakvi usponi retkost.
U okviru priprema za uspon na Mon Blan (4810m) u julu ove godine, kao i na Denali (6194m) u maju/junu 2007. godine, odlučili smo da pokušamo uspon na Bobotov kuk u zimskim uslovima. Ovo je posle uspona na Ljuboten (2499m) u Makedoniji, druga pripremna akcija za Mon Blan i Denali.
Nismo mnogo propadali u sneg tako da smo za dva sata izašli iz šume. Nakon prolaska kroz Brojišta nebo je počelo da se razvedrava.
 |
 |
| Lokvice, foto: Nenad Jovanović | Sumrak, foto: Đuro Milošević |
U okviru priprema za uspon na Mon Blan (4810m) u julu ove godine, kao i na Denali (6194m) u maju/junu 2007. godine, odlučili smo da pokušamo uspon na Bobotov kuk u zimskim uslovima. Ovo je posle uspona na Ljuboten (2499m) u Makedoniji, druga pripremna akcija za Mon Blan i Denali.
| U petak 07. aprila u 19h, grupa od 40 planinara krenula je autobusom iz Beograda ka Žabljaku. Stigli smo ujutru oko 0530. Dočekalo nas je oblačno nebo i temperatura ispod nule. Tek je počelo da sviće kada smo počeli da se spremamo za uspon. Na Žabljaku nam se pridružilo 8 planinara iz Paraćina i Bora, 3 planinara iz Sarajeva i 2 iz Subotice. |  |
| Polazak na uspon, foto: Slobodan Manojlović |
| Krenuli smo u 07h po oblačnom vremenu od rampe kod Crnog jezera (1422m), pa pored Ivan dola ka Mlinskom potoku. Prognoza je najavljivala skoro razvedravanje. Prva prepreka bio nam je prelazak mosta na Mlinskom potoku. Zbog velikog snega i streha spuštanje na most, njegov prelazak i uspon na drugu obalu su bili takvi da sam pomislio kako bi bilo bolje da pregazimo potok :) Nakon toga usledio je uspon kroz šumu ka Lokvicama (1800m). Posle kraće pauze kod Veljkove ploče nastavljamo dalje. |  |
| Prelazak Mlinskog potoka, foto: Slobodan Manojlović |
Nismo mnogo propadali u sneg tako da smo za dva sata izašli iz šume. Nakon prolaska kroz Brojišta nebo je počelo da se razvedrava.
 |
 |
| Uspon od Crnog jezera ka
Lokvicama, foto: Slobodan Manojlović |
Kolona u izmaglici nadomak
Lokvica, foto: Filip Maksimović |
| Ugledali smo snegom prekrivene vrhove Durmitora. Visina snežnog pokrivača bila je izuzetno velika. Mestimično je vetar napravio strehe koje su nam put do Lokvica (1800m) učinile zanimljivijim. U Lokvice smo stigli u 10h. Katun i sklonište su zatrpani snegom. Ovde smo napravili pauzu u toku koje smo montirali dereze i pripremili se za nastavak uspona. Deonica pred nama je najzahtevniji deo planiran za taj dan. Pramenovi magle nestaju otkrivajući nestvarne prizore. |  |
| Izlazak iz šume, foto: Slobodan Manojlović |
 |
 |
| Ka Lokvicama, foto: Slobodan Manojlović | Streha na putu ka Lokvicama, foto: Slobodan Manojlović |
| Nakon odmora u 11h krenuli smo ka Biljegovom dolu, preko padine Prla, izbrazdane lavinama sa Čvorovog bogaza. Prvo smo se spustili u dno cirka u kome je jezerce Vir u Lokvicama. Sneg je bio toliki da se nije mogla ni naslutiti pozicija jezera. Uspon smo započeli direktno naviše snežnom padinom nagiba oko 35 stepeni do početka duge strme police (Prla) koja vodi u Biljegov do. Nakon dolaska na policu fiksirali smo u snegu dva užeta ukupne dužine 100 metara, iz razloga što je linija eventualnog pada na padini nagiba 35-40 stepeni vodila preko 40-metarskog stenovitog skoka u dno cirka Lokvice. Za savladavanje ove deonice do Biljegovog dola bilo nam je potrebno puna dva sata. Dostigli smo visinu od 1965m. |  |
| Dolazak u Lokvice, foto: Uroš Aćimović |
 |
 |
| Uspon uz gelender preko Prla
ka Biljegovom dolu, u dnu cirka Lokvice vidi se prtina koju smo
napravili, kao i odložena lavina preko koje smo prešli, foto: Slobodan Manojlović |
Odmor (po izlasku iz Prla) za "postavljače i rasklapače" gelendera, foto: Nenad Jovanović |
| Nakon odmora, u 13.15 krenuli smo po lakšem terenu kroz Biljegov do ka Valovitom dolu. Sat i po kasnije ugledali smo Minin Bogaz, Lučin vrh, Bobotov kuk i najzad Kleknatu Glavu (2179m), pored koje smo nameravali podići logor. |  |
| Uspon kroz Biljegov do, foto: Nenad Jovanović |
 |
 |
| Kroz Biljegov do, foto: Slobodan Manojlović | Kroz Biljegov do, foto: Slobodan Manojlović |
 |
 |
| Nadomak Valovitog dola, Minin
Bogaz na horizontu, foto: David Maksimović |
Ulazak u Valoviti do, Bobotov kuk u pozadini, foto: Filip Maksimović |
|
|