ŽELJIN i STUDENA PLANINA

Ukupan broj učesnika: 18
Datum i vreme polaska:  01.10.2010 u  17 časova
Datum i vreme povratka: 03.10.2010 u 21  čas
Ukupno pređeno: 41km
Ukupno savladan uspon: 1650m
Najviša dostignuta visina (kota): 1784m

ŽELJIN

Željin je planina u centralnoj Srbiji između donjeg Ibra, Kopaonika, Goča i Stolova. Spada u grupu Kopaoničkih planina. Razvođe je izvorišnog dela Rasine, pritoke Zapadne Morave i Jošanice i Gokčanice, pritoka Ibra. Željin (najviši vrh Rogavska čuka ili Željin-1784m) izdiže se sa zapadne strane Župe aleksandrovačke štiteći od vetrova i drugih prirodnih nepogoda čitavo župsko vinogorje.  Kao jedna od vodom najbogatijih planina u Srbiji, što omogućava raznovrstan biljni i životinjski svet, ova „župska lepotica“ predstavlja izuzetan doživljaj za planinare i ostale rekreativce. Obiluje radioaktivnim mineralnim izvorima i ima bogat šumski prekrivač. Poznati su termalni mineralni izvorim u Jošaničkoj banji sa temperaturom vode od 48° do 80°S. U prošlosti se na Željinu vadila olovna ruda.

Željin sa Studene

 

02. oktobar 2010. 

Iz Jošaničke Banje smo krenuli prevozom  u 7,30  do  sela Jelakci na južnom podnožju planine odakle smo počeli uspon na Željin.

Tura ŽELJIN.   

Od sela Jelakci /880m/  smo uz dolinu Barinskog potoka došli do zaseoka Barine  odakle smo prvo izašli na Bojnu glavu /1137m/. Dalje smo šumskim  putem preko Viseće i ispod brda Kavanj /1643m/ stigli do prevoja Sutelica /1540m/.
	Jutarnja rosa

	Sa prevoja šumskim putem smo stigli  do proplanka Jezero odakle smo  prvo kroz šumu, a zatim travnatom padinom izašli na najviši vrh planine, vrh Željin-1748m.
Na vrhu Željina

Sa vrha smo sišli istom stazom do Sutelice...
	Odmor na livadi

	...ali odatle smo skrenuli  desno i sišli  u selo Boće,  odnosno u zaseok  Kovači/600m/ gde smo završili turu.
Banjski Kopaonik

Veći deo dana je bio sunčan ali vidik nije bio dobar
	Usamljena trešnja

STUDENA PLANINA

Planinska greda Studena - Ravna planina pruža se, uglavnom, od zapada ka istoku, od doline Ibra ka planini Goču, na dužini od oko 15km. Sa severa je ograničena dolinom Brezanske reke a sa juga Gokčanicom. Na Studenoj su vrhovi: Cvetalica-1056m, Kavgalija-1356m, Karaula-1352m, i Krš-1256m, a na Ravnoj planini ima grebena od 1200 do 1300 i više metara, a najviši vrh je Crni vrh-1543m. Severne strane te planinske grede su pretežno pod šumom, južne su obešumljene i tu je razvijeno stočarstvo sela Gokčanice. Grebenom vodi slabiji seoski put do Polumira, u dolinu Ibra, ka Crnom Vrhu. Od njega se odvajaju slični putevi na severu ka selu Brezna, na jug prema Gokčanici, a ka istoku vodi nešto bolji put ka Goču. Do podnožja Ravne planine doseže i put uz Ribnicu, od Kraljeva. Pod vrhovima Studene i Ravne planine ima više izvora.

Ka Goliji i Radočelu

 

 
03. oktobar 2010.

 
Pošli smo  iz Jošaničke Banje u 7,30.  Posle Ušća došli smo  do mosta u Pustom polju na desnoj obali Ibra. Odavde smo počeli  turu po Studenoj planini.

Tura STUDENA PLANINA.

 Jedna grupa je izašla i na Cvetalicu i sišla grebenom u Polumir /300m/. Druga grupa je sišla niz zaseok Gajovići i  dolinu Gajovićke reke, takođe, u Polumir gde smo završili  turu.

U Pustom polju - /330m / prešli smo most na Ibru i krenuli prugom niz dolinu  reke. Došli smo u blizinu spomenika srpskom vojniku, ali nismo mogli do njega jer je zarastao u gusto šiblje na strmoj steni.
	Spomenik srpskom vojniku

	Od spomenika smo uz zaseok Zečevići krenuli na uspon. Iznad sela Cerje uz strmu stenovitu padinu izašli smo na Golo brdo, a zatim i na Planinicu -   1022m.
Uspon ka Golom brdu

Dalje preko Igrišta stigli smo najviši vrh, Kavgaliju /1355m/.
	Na Kavgaliji

	Jedna grupa je izašla i na Cvetalicu i sišla grebenom u Polumir /300m/. Druga grupa je sišla niz zaseok Gajovići i  dolinu Gajovićke reke, takođe, u Polumir gde smo završili  turu.
Stara vodenica na Gajovičkoj reci

Dužina ture  19km, uspon  750m, ukupno vreme trajanja ture 7 sati, broj učesnika 17.

Izveštaj i fotografije: Veroljub Kovačević

Pobeda Web Team 2010.