Na ovaj izlet planinari Pobede krenuli su zajedno sa planinarima psd Kopaonik i pd Železničar u 7,oo čas sa parkinga ispred opštine Novi Beograd. Uskoro su nam se priključili i planinari PEU Povlen iz Valjeva, a u Pančevu još dve naše planinarke. Svi zajedno smo, novim, ravnim asfaltnim putem bez rupa, stigli u Vršac u 8,50. Tu nas je sačekalo nekoliko planinara pd Vršačka kula - organizatora ove akcije, krenuli su sa nama u dom na Širokom bilu gde smo stigli u 9.30.

    Posle zvaničnog otvaranja akcije u 10,oo krenuli smo na uspon po sumornom, maglovitom danu. Šuma je većim delom ogolela, ono malo lišća što je ostalo je žuto-zlatne boje, staze po kojima smo hodali su prekrivene suvim lišćem koje šušti pod našim nogama kao tepihom prekrasnih nijansi boja -  zelenih, žutih, oker.
    Zima će biti duga i hladna – seljaci spremaju drva za ogrev.

Šuma u magli

Biće duga i hladna zima

Na Guduričkom vrhu

Uspon je konstantan, strm tako da su oni koji prvi put idu bili veoma iznenađeni težinom uspona jer nisu očekivali da tako niska planina može da bude teška za penjanje. Ipak su svi koji su krenuli i stigli na najviši vrh Vojvodine -641m/nv- kako piše na kamenu kojim je označen. I dalje u magli, fotografisanje u okviru svog društva, upisivanje u knjigu i polazak nazad istim putem da bi se za dana stiglo u dom.

    U domu nas čeka topao pasulj koji uvek prija, a u hladnom danu posebno. I jedno prijatno iznenadjenje – tamburaši. Brzo smo se ugrejali i mislim da smo svi imali tmuran dan ali vedro raspolonježe i lep izlet zahvanjujući dobrim domaćinima. Posle dodele diploma učešća društvima i bedževa učesnicima, malo odmora i druženja u 19,30 smo krenuli kući i u Beograd stigli u 21,30.

Beograd, 18. novembar 2005.

izveštaj vodje puta: Zorka Jovanović fotografije:Jelena Pantović PD Pobeda, Beograd