Osim osvajanja vrhova izlet je imao za cilj proširivanje i nastavak saradnje sa pl. društvom Bjelašnica kao i upoznavanje sa novim društvom iz Travnika, koje nosi ime planine Vlašić. Krenuli smo u petak popodne sa namerom da dve noći provedemo sa planinarima Sarajeva i PD Bjelašnice. Već u Sarajevu nas čekaju Goga i Fedja, naši stari prijatelji. Zajedno nastavljamo autobusom do Igmana i najbliže tačke za Pl. dom Hrasnički stan. Stigosmo autobusom do džamije, a dalje pešice do doma po veoma prijatnim noćnim uslovima. Nakon gustog pakovanja, a već je jedan po ponoći, niko ne spava već počinje dermek do zore. Nije nam smetalo nespavanje da krenemo u sedam ka autobusu i Vlašiću.

Uspon na Vlašić

Vreme se preko noći promenilo, kiša i susnežica. Oko 11h stižemo u Travnik i sa domaćinima pl. društva Vlašić, nastavljamo putovanje ka Vlašiću. Sneg, magla i vetar su otežavali naše napredovanje ka domu, ali za nešto više od jednog sata stižemo u planinarski dom na Devecanima (1763m). Odmaramo se i razmišljamo da li da nastavimo uspon po veoma lošim vremenskim uslovima. Uz dogovor sa domaćinima, 25 planinara je krenulo ka najvišoj tački Vlašića, Opaljenik (1943m). Držeći stalno pravac od doma, nakon sat ipo ugledasmo veliki TV toranj. Znali smo da smo na vrhu. Kratko zadržavanje i slikanje na vrhu. Ponovo smo u koloni za nazad ka domu.

    Uz prijatan čaj i pasulj, razmenjujemo uzdarja. Po mraku se vraćamo do autobusa. U Travniku se zadržavamo kratko radi osveženja i nastavljamo ka Igmanu. Preko dana je ojuzilo. Nakon skretanja sa asfalta, dalje se nije moglo autobusom. Nastavljamo pešice. Još jedno noćno pešačenje po Igmanu ali sada i duže i po lapavici.Topli dom je svima prijao. Ponovo pesma, analiza današnjeg uspona, zabava do zore. Duže smo spavali u nedelju, sa namerom da odustanemo od Bukovika i Skakavca.

Igman

Planinarski dom "Hrasnički stan"

    Za razliku od sinoć, osvanuo je divan sunčan dan. Kako da ne odemo na Skakavac. Usput, dok se vozimo, odlučujemo da ipak krenemo ka Skakavcu. Oko 12h, u nedelju, krećemo sa Koseva taksijima do Nahorova i dalje pešice. Nakon 1h i 30min. stižemo podno Uzevice i nahorevskih vrela. Dalje nastavljamo uskom stazom, koja zaobilazi Bukovik. Krivudava izohipsa produžava naše očekivanje da ugledamo vodopad. Ipak, nakon1h i 15min., stižemo do velelepnog vodopada. Vredelo je pomučiti se. Dok se grupa sakuplja ispod vodopada okrepljujemo se iz ranca. Vraćamo se istom stazom. Na pola puta ka Nahorovu hvata nas mrak. Ponovo, od Nahorova, taksijima stižemo do autobusa, presvlačimo se i razgledamo Sarajevo. U prostorijama društva Bjelašnice izvanredan doček domaćina. Još jednom Hvala! Ka Beogradu smo krenuli u 20h i stigli u ponedeljak ranom zorom. Umorni i zadovoljni što smo ovog vikenda obišli tri Bosanske planine (Igman, Vlašić i Bukovik) i videli vodopad Skakavac (98m visine) i Sarajevo. Za sve vreme druženja hvala domaćinima, a najviše Fedji.

Beograd, 30. novembar 2004.

izveštaj vodje puta: Vladislav Matković fotografije: Jovana & Zlata Petrović PD Pobeda, Beograd