Venčac

VENČAC

22.02.2009.

U nedelju 22. februara, u organizaciji PD POBEDA iz Beograda je 31 planinar iz većih planinarskih drustava bio na jednodnevnoj pešačkoj turi u Šumadiji.

Posetili smo najpre Orašac i obišli Marićevica jarugu gde je 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, a zatim autobusom otišli do istočnih padina Venčaca. Lagani mraz i jutarnje sunce su prijali za relaksirajuću šetnju do manastira i crkve Preobraženja smeštenog u šumovitoj dolini.

Uspon na Venčac

Odatle je 25 planinara krenulo strmom, potpuno zavejanom stazom, prteći sneg dubine i do jednog metra ka vrhu Venčaca, savladjujući oštar uspon od oko 230 metara. Od vrha (658 m) pa dalje, izuzev dobro postavljenih markacije nije se moglo poznati da tu ima staze, ali smo uspešno prteći dubok sneg prešli na gredu koja povezuje Venčac sa Bukuljom, prošli kraj dva majdana čuvenog venčačkog belog mermera i prišli podnožju Bukulje.

Na samom vrhu

Sunce je ustupilo mesto oblacima, povremeno je provejavao sneg ali kako nije bilo vetra bilo je ugodno za hodanje. Došli smo do samog vrhe Bukulje (696 m) gde se nalazi uska piramida, a odatle se spustili do novog vidikovca severno od vrha. Nije bila dobra vidljivost, samo Aranđjelovac 450 metara pod nama, prelepo zavejana listopadna i četinarska šuma i, u nama neverovatnoj daljini i skoro nedostupan, Venčac kojeg smo par sati ranije popeli. Lovačka kuća nije radila ali je bio prijatan boravak u KAČARI, a odatle potpuno snegom pokrivenim asfaltnim putem sišli smo u Bukovičku Banju gde nas je čekao autobus za Beograd.

Pogled na šumu sa vidikovca na Bukulji

Ukupno se prešlo u pravim zimskim uslovima preko 18 kilometara, savladala visinska razlika od 700 metara pri usponu i 750 m pri silaženju.

Čestitam svim učesnicima na savladanoj turi i zahvaljujem im na lepom druženju.

Vodič PD POBEDA Bogoljub Janković

Pobeda Web Team 2009.

Početna strana

Posetili smo najpre Orašac i obišli Marićevica jarugu gde je 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, a zatim autobusom otišli do istočnih padina Venčaca. Lagani mraz i jutarnje sunce su prijali za relaksirajuću šetnju do manastira i crkve Preobraženja smeštenog u šumovitoj dolini.
	Uspon na Venčac
Odatle je 25 planinara krenulo strmom, potpuno zavejanom stazom, prteći sneg dubine i do jednog metra ka vrhu Venčaca, savladjujući oštar uspon od oko 230 metara. Od vrha (658 m) pa dalje, izuzev dobro postavljenih markacije nije se moglo poznati da tu ima staze, ali smo uspešno prteći dubok sneg prešli na gredu koja povezuje Venčac sa Bukuljom, prošli kraj dva majdana čuvenog venčačkog belog mermera i prišli podnožju Bukulje.
	Na samom vrhu
Sunce je ustupilo mesto oblacima, povremeno je provejavao sneg ali kako nije bilo vetra bilo je ugodno za hodanje. Došli smo do samog vrhe Bukulje (696 m) gde se nalazi uska piramida, a odatle se spustili do novog vidikovca severno od vrha. Nije bila dobra vidljivost, samo Aranđjelovac 450 metara pod nama, prelepo zavejana listopadna i četinarska šuma i, u nama neverovatnoj daljini i skoro nedostupan, Venčac kojeg smo par sati ranije popeli. Lovačka kuća nije radila ali je bio prijatan boravak u KAČARI, a odatle potpuno snegom pokrivenim asfaltnim putem sišli smo u Bukovičku Banju gde nas je čekao autobus za Beograd.
	Pogled na šumu sa vidikovca na Bukulji