VALJEVSKE PLANINE
Medvednik, Jablanik, Povlen
07.12. – 09.12.2007.

 

U petak, 7. decembra, u 5 sati popodne, minibusom smo krenuli ka valjevskom kraju. Posle prijatne vožnje, veoma brzo stigli smo u planinarski dom «Krušik» na Medvedniku (800m).Sačekao nas je ljubazni i veoma predusretljiv domar Sveta. Dom je u odličnom stanju, sobe su sa dva, tri i više kreveta. Grejanje je radilo, a tople vode bilo je na pretek. Smestili smo se, i pošto smo u međuvremenu ogladneli, Sveta nam je spremio odličnog šarana i ispržio isto tako dobru kobasicu.
Dom na Medvedniku

Subotnje jutro osvanulo je oblačno i tmurno. Rominjala je i sitna kiša. Ali, nama je početak tog dana ipak izgledao lep. Započeli smo ga čestitanjem šezdesetog rodjendana jednog planinara iz naše male grupe. Sladili smo se kolačima koje je slavljenik doneo iz Beograda, nazdravljali za još dugo, dugo godina života i još mnogo lepih planina i vrhova koji čekaju...Gospodin Demajo, vrsni poznavalac prirode i iskusni planinar u savršenoj fizičkoj kondiciji, zadovoljno se smeškao i zahvaljivao na čestitkama. U zagrljaju sa prirodom - zaista lep način da se proslavi rodjendan!
   
Dok smo se spremali za polazak, oko 8 sati, i ta sitna kiša je stala. Bilo je prilično oblačno i tmurno, a sunce je neuspešno pokušavalo da se probije kroz guste oblake. Markiranom stazom prekrivenom snegom, kroz šumu, popeli smo se do vidikovca iznad Kadinih voda (1034m), odakle smo mogli da vidimo lepu panoramu tog kraja. Pažnju su nam privlačile zelenkaste padine i livade prošarane snegom. 
Prizori

Po ko zna koji put, ceo prizor izgledao nam je kao naslikan četkicom nekog slikara...Oko pola 11, popeli smo se na Medvednik (1244m). Sam vrh nije posebno atraktivan, jer je potpuno okružen gustom šumom i nema lepih pogleda. Put nas je vodio dalje, ka Jablaniku (1274m). Spustili smo se prilično klizavom i strmom južnom padinom Medvednika, do prevoja i raskrsnice puteva koji vode na Bobiju, Jablanik i dom, na visini od 980m.

Dalje smo nastavili putem, a zatim, delimično kroz šumu, preko livada, sve do samog vrha koji je potpuno ogoljen i naravno, pod snegom.
Na vrhu Jablanika

Lepi pogledi svuda oko nas. Oko 14 sati, krenuli smo nazad istim putem, a zatim prečicom pored šumske kuće, prema domu. Pred sam dolazak u dom, uhvatio nas je malo jači pljusak, ali nismo marili...Uveče je usledio nastavak rođendanskog slavlja. Ogroman lonac vruće rakije koja se pušila ispred nas, crno vino, prženi šaran, turšija, vruć krompir...nas desetoro okupljenih oko te bogate trpeze, čestitke slavljeniku, priča, smeh do suza, zaborav sveta oko nas...Ušuškani u toplom domu, pod okriljem noći i planine koja stalno bdi, ništa nam drugo nije bilo važno. Za nas je postojao samo taj trenutak tada, jedinstven, neponovljiv, prepun najlepših osećanja i nezaboravan.       

Nedelja je obećavala bolje vreme. I zaista, sunce je konačno granulo. Spakovali smo stvari u minibus, pozdravili se sa Svetom i krenuli prvo do manastira Pustinja,  koji se nalazi ispod Medvednika.
Manastir Pustinja


 


Zatim smo nastavili autobusom do Debelog brda, odakle je započela naša pešačka tura preko Povlena – Velikog, Srednjeg i Malog. Sa nama je pošao i jedan valjevski planinar koga smo zatekli tog jutra u domu. Prvo smo se popeli na Veliki Povlen (1271m) ...
Na vrhu Velikog Povlena
... a zatim smo grebenom i preko livada,  stigli na Srednji Povlen (1301m). 
Ka Srednjem Povlenu

Posle kratke pauze na izvoru rečice Cetinje, krenuli smo dalje, ka Malom Povlenu. U tim trenucima, opet smo ušli u gustu i debelu maglu. Polako smo krenuli uzbrdo, kroz prilično dubok sneg (oko pola metra), i negde oko13 sati, bili smo na vrhu (1347m) koji je zaista mnogo lep i čini nam se, najatraktiviji od svih.

Pogled sa vrha Malog Povlena
 Na vrhu Malog Povlena
Imali smo sreće, jer se magla potpuno razišla, opet nas je zabljesnulo sunce, a sneg, beo kao šlag, svetlucao je i divno se  presijavao.
Povratak

Zatim smo nastavili na istok, prema selu Mravinci (940m), gde nas je čekao minibus. Oko 15 sati, pošto smo se presvukli u suvu odeću i osvežili pored obližnje prodavnice, uputili smo se ka manastiru Lelići, posvećenom vladiki Nikolaju Velimiroviću.
Manastir Lelići

Nedaleko od Valjeva, napravili smo pauzu za ručak, zatim se smestili u naš kombi i, uljuljkani lepom muzikom i brujanjem motora, kroz tihu noć, «dojezdili» smo u prestonicu. Sačekala nas je hladna košava...Koja će nam možda zamrsiti kosu i zalediti nos i uši, ali nikada neće izbrisati pregršt najlepših utisaka koje uvek donesemo sa planine, niti ohladiti toplinu koju ćemo još dugo, dugo nositi u duši i srcu. 

 

Prvi dan: dužina ture - 22 km, savladana visina - 1000 m, vreme trajanja ture -  8  i po sati, broj učesnika  - 10.

Drugi dan: dužina ture -  14 km, savladana visina - 580 m, vreme trajanja ture -  6 sati, broj učesnika - 10.

 

 

Vođa puta: Milan Lončar, PD Pobeda

Fotografije: Fadil Šarki, Marija Petrović, PD Pobeda

zveštaj: Marija Petrović (uz konsultacije sa vođom puta)

Pobeda Web Team 2007.

 

- početna strana -