28.10.2005.
    Sa skoro sat vremena kašnjenja krenuli smo put našeg odredišta. U Pribojsku banju smo stigli oko 23.30 i smestili se u šest kuća. Nekima je bilo lepo, a neki su imali i primedbe.

29.10.2005.
    Ujutro, po maglovitom vremenu u 6.30 krenuli smo ka Zlataru, preko Nove Varoši. Na polazno mesto - prevoj na putu Nova Varoš - Sjenica /1400m/ stigli smo prije osam sati. Dan gore na planini vedar, idealan za planinarenje. Prvo smo šumskim putem izašli na proplanak, odnosno brdo Suvi bor /1461m/, pa zatim sišli na istočni deo sa livadama i šumarcima koji se zove Oradice. Ponovo blagi uspon i izlazak na najistočnije uzvišenje na planini Zlatar - Bandera /1409m/. Svuda okolo more od magle koja je držala nivo na oko 1200 m.n.v. a izranjale su okolne planine kao ostrva.

    Sa brda silazimo ka selu Miševići, prolazimo pored nedavno podignutog spomenika vojvodi Petru Bojoviću koji je rođen u ovom selu. Uranjamo ponovo u maglu sve do silaska u dolinu rijeke Veljušnice /1050m/, na kojoj nema mosta pa je jedva prelazimo preko nekoliko kamenova koji vire iz vode. Ova rijeka je najveća lijeva pritoka Uvca, slabo je posećena od planinara i ako ima dve klisure, gornja kraća nepotopljena, a donja duža potopljena Sjeničkim jezerom. U okapinama i pećinama na strmim liticama gnezde se beloglavi orlovi-supovi. Iz doline krećemo uzbrdo ka zaseoku Šipovik i oko podne izlazimo na vrh Čemernik /1334m/ koji  predstavlja najveću kotu ovog kraja i sa koga smo lepo videli jezero gde  se spajaju Uvac i Veljušnica.

Bandera, u daljini Jadovnik

Veljušnica

    Niz selo Gornje Lopiže silazimo ka meandrima Uvca, teško  pronalazimo stazice i probijamo se kroz teško prohodnu mladu borovu šumu do ivice klisure iznad donjeg dela meandara. Prizor koji se u našim krajevima ne može naći. Prvi vidikovac odakle vidimo na jednom poluostrvu ostatke starog srednjovekovnog grada, a sa sledećeg vidikovca još bolji pogled na ostale meandre uzvodno. Meandri su uklesani u krečnjačkim stenama sa nekoliko pećinskih otvora u njima.

Donji meandri Uvca

Centralni meandri Uvca

    Uživanje, pa ponovo na nekim delovima probijanje kroz kleke, borove i lijeske da bi došli do visećeg mosta /1000m/ kod sela Družinića. Makadamskim putem se penjemo i na kraju silazimo do  autobusa u selu Krstac, odnosno početnog dela jezera gde  se spajaju rijeke Vapa i Uvac, nedaleko od Sjenice. Svi smo stigli oko 17 sati i vratili se preko Sjenice do Kokinog broda gde smo svratili u kafane Jezero i Sidro. U Banju smo stigli oko 20.30. Manji broj je iskoristio toplu banjsku vodu da se okupa u bazenu.
    Prešli smo oko 25km, uspona oko 500m. Na turi bilo 48 planinara.

Beloglavi jedri

Manastir Banja