Dinara, vrh
Troglav,
18. - 20. jun 2010.
Dinara
je planina u dinarskom gorju na granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Pruža se u smeru severozapad -jugoistok u dužini od oko 85km. Dinara je
prirodna granica između Hrvatske i BiH. Na Dinari se nalazi najviši vrh
Hrvatske - Sinjal 1831m. Troglav je najviši vrh Dinare i nalazi se na
teritoriji opštine Livno u BiH. Pristup na Troglav moguć je i sa
Hrvatske i sa BiH strane. Već dve godine planinari iz Splita i Livna
vrše markiranje novih i starih staza na Dinari. Izgrađeno je nekoliko
skloništa tako da su zimski usponi po Dinari mnogo bezbedniji nego pre.
Po drugi put p.d. Pobeda organizovalo je uspon na Troglav. Iz Beograda
smo krenuli u 19 časova iz Skerlićeve ul. nas 17-oro. U Šidu nam se
pridružio još jedan planinar, tako da nas je put Dinare krenulo 18-oro.
Oko 6 časova ujutro stigli smo do podnožja Troglava u selo Sajković gde
su nas ljubazni meštani počastili domaćom rakijom.Tu smo sačekali
planinare iz BiH i Hrvatske i oko 7:30 krenuli smo iz Sajkovića ka selu
Gubin. Pored crkve u Gubinu skrećemo na šumski put koji će nas dovesti
bliže Troglavu za nekih dva sata pešačenja. Na početku markirane staze
za Troglav okupilo se 90 planinara iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske,
Slovenije i Srbije. Bilo je tu planinara iz Ključa, Bos. Petrovca, Bos.
Krupe, Grahova, Doboja, Banja Luke, Livna, Opatije, Rijeke, Pule, Nove
Gorice.....
To je bila najmasovnija planinarska
akcija u istoriji
penjanja na Troglav. Posle otvaranja akcije polazimo na uspon dobro
markiranom stazom. Posle 30 min. dolazimo
do
raskrsnice. Svi učesnici akcije odlučuju se za desnu stazu Meri koja je
fizički dosta zahtevnija i atraktivnija. Ova staza nas uskoro dovodi
do takozvanog
troglavskog amfiteatra.
Ispred nas se uzdižu litice Troglava visine 300m. Posle pauze u ovom
divnom okruženju nastavljamo dalje stazom koja je ovde velikog nagiba.
Pravimo još jednu pauzu posle koje krećemo kroz najatraktivniji deo
staze koja vodi kroz snežno bele stene. Ovaj deo staze nije tehnički
zahtevan mada na prvi pogled ne izgleda tako.
Posle 3 sata uspona i savladanih 700m visinske razlike izlazimo na najviši vrh Dinare Troglav 1913m. Na ovom usponu učestvovao je i Hajro Grubišić, planinar koji je tog dana slavio 76 rođendan i 100-ti jubilarni uspon na Troglav. Pravimo pauzu na vrhu i uživamo u pogledu na Livanjsko polje i na Perućko jezero u Hrvatskoj koje je nastalo izgradnjom brane na reci Cetini. Zbog nevremena koje se približavalo iz pravca Sinja krećemo nazad. Grmljavina, kiša i grad pratili su nas u povratku do polazne tačke kad se opet razvedrilo. Do 15 časova i poslednji planinar se vratio sa uspona.
Polako se spuštamo do našeg prevoza i krećemo ka selu Nuglašica gde ćemo biti smešteni. Usput obilazimo crkvu u selu Gubin a kraću pauzu pravimo kod vrela Carevac u selu Crni Lug. U 17 časova dolazimo u Nuglašicu. Jedan deo grupe smešta se u šatore a drugi u kuću i brvnaru naših domaćina. Posle smeštaja seli smo za bogatu trpezu uz koju smo nastavili druženje sa planinarima iz Grahova, Doboja, Ključa i Petrovca, do kasno u noć.
Nedelja 20. jun Ustajemo u 7, pakujemo se, doručkujemo, pozdravljamo sa našom domaćicom Stanom i krećemo preko Bosanskog Grahova ka Šatorskom jezeru. Kod Grahova nam se pridružuju planinari iz Splita. U planu nam je bilo da prevozom dođemo do samog jezera, ali zbog lošeg puta jedan deo prelazimo pešice. Posle sat vremena pešačenja dolazimo do Šatorskog jezera koje se nalazi na 1500m. Zbog kiše i grmljavine koja se približavala odustajemo od uspona na Veliki Šator 1872m. Vraćamo se do našeg prevoza i krećemo ka Grahovu. U selu Obljaj 2km pre Grahova obilazimo rodnu kuću Gavrila Principa. Kuća je za vreme rata potpuno uništena tako da su ostale samo podrumske zidine. U 14 časova krećemo za Beograd. Usput pravimo kraće pauze i oko 1 sat u ponedeljak stižemo u Beograd.
|
|||||||
Izveštaj,
vođa puta: Zoran
Kovljenić - Soko
Fotografije: Dušan Beatović i Zoran Kovljenić Pobeda Web Team 2010. |Početna strana| |