Zimski uspon na Suvu planinu -TREM (1810m)  24. - 26. februar 2006.

 

    Na put smo krenuli u petak u 16.30. Grupa je brojala 34 planinara, od čega je bilo 20 učesnika iz PD Pobeda, a ostali su iz planinarskih društava Beograda i Vojvodine. U Donji Dušnik smo stigli u 21.30. Veći deo grupe bio je smešten u osnovnoj školi, dok je šestoro planinara noćilo u hotelu.

      U subotu, 24.02., posle svečanog otvaranja republičke akcije – Deseti zimski uspon na Trem- krenuli smo na uspon pešice iz Donjeg Dušnika (410m), preko Gornjeg Dušnika, južnom padinom Suve planine, do prevoja Devojački grob (1311m), zatim severo-zapadnim grebenom ka vrhu Trem, na koji smo se popeli u 11h30. Treba napomenuti da je prva grupa bila izuzetno brza i stigla za četiri i po sata na vrh. 
Pogled sa Devojackog groba na Sokolov kamen
      

Vreme je bilo promenljivo, sa kišom u nižim predelima, a snegom u višim. Na vrhu nas je dočekala magla i vrlo hladno vreme. Posle odmora, krenuli smo nazad. Pri povratku, susretali smo se sa mnogim drugim planinarima koji su krenuli kasnije i dolazili iz različitih pravaca, i srdačno se sa njima pozdravljali. U D. Dušniku  smo bili u 15 sati. Organizator je obezbedio besplatan ručak, tako da nas je sačekao tradicionalno dobar pasulj. Popodne i veče proveli smo u druženju.
Pogled na JI padine Suve planine
    Na usponu je učestvovalo 420 planinara iz svih krajeva Srbije.
Milan Lončar & team
Pogled na Sokolov kamen


Planinari izranjaju iz oblaka,... a u daljini Niš

Trem (1810m)

    U nedelju, 26.02., ustali smo u 6 sati. Posle doručka i tehničkih  problema sa autobusom, krenuli smo u 8 sati, preko Niške banje, autobusom u pravcu Svrljiga, do sela Oreovac. Usput su nastavili da se nižu pehovi koji su nas iz nekog neobjašnjivog razoga pratili od ranog jutra: autobus nije mogao da upali, otvaranje gepeka usred vožnje, ispadanje rančeva po putu, traženje istih, zaglavljivanje autobusa zbog radova na putu, a nadomak sela Oreovac, guranje autobusa i nabacivanje kamenja da bi se nekako izvukli iz blata i nastavili dalje. Sve to nam  nije pokvarilo želju da se popnemo na Svrljiške planine.

    U 10h započeli smo uspon iz sela Oreovac. Staza, prekrivena snegom visine 5 cm, vodila nas je severo-zapadnim grebenom, preko vrha Višegrad i vojnog repetitora, do vrha Gradac (1085m), na koji se popelo 24 planinara. Sam vrh je veoma interesantan, jer je grebenast i nazubljen, tako da nismo tačno mogli da ocenimo koja je najviša kota, dok nismo stigli do jedne zarđale table na kojoj je izbledeo natpis. Na vrh smo se popeli oko 12h30. Dalje smo nastavili na istok, grebenom do sledećeg prevoja i onda skrenuli na sever, prema rečici Dobra i njenim kanjonom nastavili put do sela Prekonoga, gde smo stigli u 14.45. 

    Vreme je bilo mirno bez vetra, ali sa maglom i slabom vidljivošću. U selu nas je čekao autobus. Nastavili smo dalje, do Svrljiga, gde smo u Kamiondžijama napravili pauzu za ručak. U Beograd smo stigli u 21h.

Beograd, 03. mart 2006.
vodja puta: Milan Lončar
fotografije: Dušan Bjelotomić
PD Pobeda, Beograd

| Početna strana |