Stara planina, 05.02. – 07.02. 2010.

Stara planina se nalazi na istoku Srbije i sastavni je deo karpatsko-balkanskog masiva. Masiv Stare planine je zapadni deo poznate Balkan planine koja se proteže sve do Crnog mora deleći Bugarsku na dva dela. Ukupna površina masiva Stare planine je 1802km².

Planinski venac se prostire sa severozapada ka jugoistoku duž srpsko-bugarske granice. Najviši vrh Stare planine je Midžor visine 2169m. Planina je bogata vodom, kanjonima, ponorima, vrelima i vodopadima. Preko1190 biljnih vrsta ulepšavaju ovu planinu. Životinjski svet je raznolik. Počev od leptira vodozemaca, gmizavaca, ptica, riba pa do krupne divjlači. Stara planina je poznato stanište jelena, vuka, divlje svinje, lisice i zeca. Od 1997godine, Stara planina je proglašena kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Površina parka iznosi 142000h. Novosagrađeni hotel i žičara sve više privlače ljubitelje prirode, skijaše i planinare.

	Ka Staroj plamini smo krenuli u petak popodne sa malim zakašnjenjem. Usput smo se kratko zadržavali. U Kalnu, nekada poznatom rudarskom naselju, stigli smo, preko Svrljiga, u planirano vreme. Nakon smeštaja u hotelu Jelen, nastavili smo sa zabavom. Dočekali su nas, već poznati, ljubazni domaćini. Sutradan smo ustali rano po planu. Napolju prava zimska idila. Sneg, koji je započeo da pada dok smo mi spavali, je podosta napadao. Ipak krećemo ka Babinom zubu gde se nalazi planinarski dom i novosagrađeni hotel. Put je neraščišćen, možda su se putari uspavali. Ipak uživamo u zasneženim i napuštenim selima. Ponegde je sagrađena nova kuća za možda neki budući seoski turizam. Zadnji zaseok na našem putu ka Babinom zubu je Crni Vrh. Samo što smo napustili centar sela nastali su problemi sa prevozom. Nepročišćeni put i neopremljen autobus za zimske uslove su bili dovoljan razlog da dalje nastavimo pešice.


	Grupa od 41 planinara je krenula po vejavici ka Babinom zubu. Plan je da pešice dođemo do podnožja žičare. Čekalo nas je pešačenje od 5 do 6km. Sklanjali smo se zahuktalim automobilima koji su pokušavali da se probiju do skijališta. Sa visinom pojačavo se i vetar i sneg. Stalno smo u kontaktu sa našim članovima koji su se džipom probili do doma. Zbog nevremena žičara ne radi. Najavljeno je da će možda proraditi za dva sata. Nastavljamo dalje ka žičari računajući da će možda proraditi dok mi stignemo. Nažalost to se nije desilo. Vraćaju se i automobili. Na putu ka domu se obrušila lavina koja nije dozvoljavala prolaz u oba smera. Doneli smo odluku da se vratimo od podnožja žičare. Usput ka autobusu smo napravili veću pauzu u privatnom restoranu koji nosi ime Ždrma. Pojedini planinari su nastavili pešice ka Kalni. Povratkom zadnjih planinara krenuli smo autobusom i nepredviđeno rano stigli u naš hotel. Usput smo fotografisali zaleđeni vodopad na crnovrškoj reci. Naveče je organizovana zabava uz specijalitete koji su nadaleko poznati.
	Zbog loših vremenskih uslova i sutrašnji plan je promenjen. Vraćamo se za Beograd sigurnijom varijantom preko Knjaževca, Zajačara i Čestobrodice.Usput smo obišli ženski manastir Svete Trojice u Donjoj Kamenici. O nastanku manastira postoje razna tumačenja. Jedni smatraju da je ktitor Manastira najmlađi sin Đurađa Brankovića, Lazar Branković, dok Vasilije Marković tvrdi da je crkva mnogo starijeg datuma.
	Kratko smom se zadržali u Knjaževcu razgledajući centar grada i nastavili ka Beogradu.Pauzu za ručak smo napravili u Grzi. Nenajavljeno je jedna grupa planinara otišla na izvor Grze nervirajući ostatak grupe svojim kašnjenjem.


	U Beograd smo stigli oko 19h .Za sve planinare i skijaše ostala nam je dužna Stara planina i vrh Midžor. Biće još prilike.
	izveštaj i vođe puta: Vlada Matković fotografije: Siniša Birovljev, Dragana Babović, Svetlana Veljković

Pobeda Web Team 2010.