Stigao je poziv iz Leposavića. Vidovdanski uspon na Šatorice. Idem - naravno. Znam još nekoliko planinara koji će sigurno ići. Ali zašto da taj doživljaj ne podelimo sa još većim brojem planinara, da više njih doživi lepote tih predela. Vanredna je akcija, nije u programu, mnogi su već isplanirali kuda će za taj vikend, kraj školske godine, početak godišnjih odmora... Objavljujem akciju u društvu, zatim u drugom beogradskom društvu, pa u trećem, četvrtom. Pozivam telefonom one koji su već išli na uspon na Šatorice i one koji nisu, a za koje pretpostavljam da bi hteli i mogli. Sakupila se malobrojna grupa.
    Planirani polazak odlažemo za pola sata - jedna učesnica kasni, pa za još jedan sat - druga učesnica je zaboravila da ponese ličnu kartu neophodnu za kontrolu prilikom ulaska na teritoriju Kosova, pa trči kući po istu. Grupa sve prima sa puno razumevanja - dešava se, kažu.
    Krećemo Ibarskom magistralom. Kod Stepojevca zastoj, kolona stoji - sudar četiri automobila. Još jedan sat čekanja. krećemo dalje, prilično brzo odmičemo ne bismo li nadoknadili malo vremena. Kod Kraljeva počinje nevreme, provala oblaka, oluja. Na putu se preprečila polomljena stabla. usporavamo kretanje. U Leposavić stižemo u 00:30 časova. Dočekuje nas naš domaćin Rade sa osmehom i dobrodošlicom i već tada zaboravljamo sve nedaće kroz koje smo prošli toga dana. Smeštamo se u vreće i brzo spavamo jer je domaćin objavio ustajanje u cik zore - treba izaći na vrh dok je ranije.
    Subota je osvanula sa nešto malo oblaka na nebu što je bilo dobro jer su prethodnih dana bile velike vrućine. Staza kreće od rudnika Žuta Prla (1050 m) usponom oko 300 m kroz šumu, a zatim nastavlja livadama, blago talasasti teren sa malim usponima i silascima,

Pejzaž

koliko da se izadje na neki od vrhova - Ciganski grob (1464 m), Čardak (1567 m), Koprivnice (1630 m)

i Šatorice (1750 m)

Na vrhu Šatorice

i vrati u stazu. Pruža se pogled na ceo Kopaonik, Ibarsku dolinu, Rogoznu, Prokletije, Šaru, Goliju, Komove i Bjelasicu...
    Već u 16 časova svi su bili u školi bez djaka u selu Borčane. Ručak, prijatno iznenadjenje od strane domaćina, zatim odmor,

Ona voli samo mene jednoga

a uveče druženje uz duet harmonike i violine (Rosvita i Rade) i mnogo pevača. Pridružilo nam se i nekoliko meštana.

    Veče prijatno prohladno, po nebu rasute zvezde. Sutra nam stiže sunčani dan.
    Polazimo na stazu opet rano, ali neizbežna vrućina nas već čeka.

Molitva

Na prvom proplanku je meštanska crkva, ulazimo da zapalimo sveće.

Put nas dalje vodi pored kuće jednog od malobrojnih meštana, živi sam.

Naravno da ne možemo da prodjemo pored kuće, a da nas ne svrati da popijemo po jednu ljutu za srećan put.

Za srećan put!

A ono što nismo popili da ponesemo da nam se nadje. Nastavljamo put i ubrzo ulazimo u hladovinu, u kanjon Bojatinske reke.

Bojatinska reka

Oprezno prelazimo preko improvizovanih mostića, brvana, čas na jednu, čas na drugu stranu reke, pa opet, i tako dvadesetak puta. A reka ispod nas i dalje nekud žuri. Skoro je podne, izlazimo iz te prijatne hladovine na ugrejani asfaltni put. Neprijatan deo, ali mora se preći. Gde je asfalt, tu su i kuće. Gde su kuće, tu je i prodavnica i hladno osveženje stiže u pravi čas. Nastavljamo kroz selo, pa onda preko brda pored kuće domaćina, u poslu je - radnici rade,

ali nas svraća da popijemo po jednu domaću za srećan put - valja se. Nismo ga odbili.

Za srećan put, još jednom

Još jedan mali uspon i izlazimo na Klik (678 m), brdo iznad Leposavića sa pogledom na grad i na reku Ibar.

Deo grupe na Kliku

Pogled sa Klika na Leposavić

Iza nas Kopaonik, ispred nas Rogozna. Lepa zemlja. Tamo ćemo dogodine, kaže naš domaćin. Hoćemo - obećavam.

Silazimo u Leposavić

Povratak u Leposavić

i završavamo krug od dva dana i četrdesetak kilometara. Posle ručka stavljamo pečate na učesničke kartone. Za svaki vrh na koji smo izašli postoji maštovito osmišljen pečat - time ne mogu da se pohvale ni velika društva.
    Rastajemo se uz obostrano obećanje da ćemo se opet videti.
    U povratku veselo, smeh do suza, pesma. Hvala onima koji su bili aktivni i hvala onima koji to nisu kvarili.


Na akciji je učestvovalo dvadeset učesnika iz sedam planinarskih društava iz Srbije.

Subota 28.06.2008.
Maršruta: Rudnik Žuta Prla - Ciganski grob - Čardak - Koprivnica - Šatorice - selo Borčane
Dužina: oko 20 km
Uspon: oko 750 m
Silazak: oko 740 m

Nedelja 29.06.2008.
Maršruta: selo Borčane - Kanjon Bojatinske reke - Mošnice - Dobrava - Klik - Leposavić
Dužina: oko 17 km
Uspon: oko 200 m
Silazak: oko 700 m

Bulke

Popodnevni odmor

A šta su rekli neki od učesnika:

Odlična organizacija, srdačan doček. Sve pohvale domaćinu. Staze obeležene i divne. Upoznali širok prostor. Treba širiti akciju medju planinarima.

...Domaćini divni, grupa jaka, kompaktna. Izlet uspeo u potpunosti. treba produbljivati prijateljstvo...

Najsnažniji utisak - vraćam se svojim precima i korenima. Kad sam ugledala krajolik, osvojila me živopisnost i pitomost predela. U susretima sa ljudima osvojila me je njihova neposrednost, iskrenost i odanost Srbiji. Ovaj predeo izaziva snažne i iskrene emocije i višak adrenalina.

Lepo proveden vikend na našem Kosovu uz divno društvo, puno smeha i pomalo tuge i žala za nedokučivim koje je uvek tako blizu, takoreći tu negde.

Dirnuta lepotom vidika, toplinom domaćina, muzikom... vraćam se otvorenog srca.

Jako lepo proveden vikend. Dobra organizacija, dobra klopa, dobra grupa, duhovita, vesela. Ako mi se pruži prilika, ponoviću izlet. Od lične karte se odvojiti nikada neću.

Odlični domaćini, savršeno vreme, raskošna priroda, povratak korenima, vedro raspoloženje. Vredi ponoviti.

Kornjačica

Beograd, 25. jul 2008.

vodja puta: Zorka Jovanović izveštaj: Zorka Jovanović fotografije: Milka i Zorka Jovanović PD Pobeda, Beograd