Rumija, 17.02.-19.02.2006.


17.02.2006.

Grupa od 36 planinara krenula je na put ka planini Rumiji u 19 sati. Vrijeme kišno, preko Zlatibora veje mokar snijeg, a na prevoju Crkvine iza Kolašina na celom putu tanki sloj leda. Silazak ka Morači rizičan, pa kolona čeka da se po putu posipa so ili rizla. Negde oko 5 sati prođe jedan kamion što raspršuje izdrobljeni kamen, a za njime krenu kolona polako ka kanjonu Morače. Posle 12 sati putovanja stigosmo u Šušanj do hotela „Palma“ gde smo se smestili.

18.02.2006.

Posle prepakivanja i spremanja oko 8.15 smo se prevezli do Bara gde nas je nestrpljivo čekao naš domaćin, Radovan Dragović, sa kamiončetom i  ključem od  crkvice na vrhu Rumije. Sa našim prevozom smo mogli samo nekoliko kilometara putem do sela Sustaš. Odatle kombiji nisu mogli dalje,  a i Radovan se namučio da izađe prvi strmiji i klizavi deo puta. Pola grupe se popelo na prašnjavi stari kamiončić, a pola krenulo putem ka Rumiji. I pored  mnogo odrona i blatnjavih deonica puta  Radovan je odvezao grupu do Dobrog dola, prevoja južno od vrha.


Manastir Morača

Grupa koja nije išla kamionom krenula je  sa puta kod Sustaša (180 m) prema selu Velembusi, pa  uz padine brda Mukovalo došla na prevoj iznad sela Turčini (480 m, 3 km). Sa prevoja,  putem do iznad izvora Lektion (800 m 6 km) i nešto ravnijim terenom stigli do Dobrog Dola (980 m 10 km). Odavde počinje pravi uspon južnom padinom glavnog vrha, prvo uz retku bukovu šumu (do oko 1300 m), a zatim uz padinu na južni prevoj (1410 m), sa koga se skreće lijevo padinom, pa zasneženim grebenom na najviši vrh Rumije 1595 m. Oni što su išli kamionom stigli su gore oko  13 sati sa Radovanom,  a ostali oko 14 časova. Vrh je ceo dan bio u oblacima pa se nije moglo ništa videti, ali je sa prevoja bio nešto bolji  pogled na Skadarsko jezero, Skadar i neke od vrhova Prokletija, što delimično vire kroz oblake.


                                                                           Most na Morači

Gore na vrhu, prkoseći vetru i gromovima, stoji nova mala crkva, dobro učvršćena u kamenu podlogu čekajući  dalje radove. Radovan, kao jedan od inicijatora za njenu izgradnju, sa ushićenjem govori o svemu što se dešavalo oko njenog postavljanja na vrh planine gde je u davna vremena postojala kamena crkva. Sa vrha smo svi sišli do Dobrog Dola, kod kamiona. Ponovo pola grupe odlazi kamionom dole, a pola silazi stazom u M.Mikuliće pa, pored bučnih  vodopada dobrom starom stazom,  do Starog Bara stižemo u prvi mrak. Kratko svraćamo u kafanče pa odlazimo u Šušanj gde jedva čekamo odmor posle neprospavane noći i uspona na Rumiju.  

Na vrh izašlo 30 planinara, savladali 1415 m uspona i 1475 m u silasku.

Na vrhu


Skadarsko jezero

Stari Bar

19.02.2006.  

Osvanuo je tmuran dan sa nisko spuštenim oblacima. Od planiranog izlaska na Vrsutu, da bi još malo uživali u prelepim pogledima, nema ništa. Pakovanje, kratak odlazak do mora i u 9 sati polazak nazad. Posećujemo manastir Moraču, kraći odmor u Mojkovcu i nešto duži na Zlatiboru. I ponovo posle 12 sati putovanja oko 21 sat stigosmo u Beograd. Ne stigoh ni noge da brčnem u hladnom moru.

 

Beograd, 20.02.2006.

Izveštaj i fotografije: Veroljub Kovačević, PD Pobeda

        - Početna strana –