Izveštaj sa akcije na Orijenu

18-20. april 2008. - Vučji zub

Manastir Tvrdoš, Trebinje i hercegovačka Gračanica

18. april 2008.

Pošli smo u 16:30 iz Skerlićeve ulice. Vožnja preko Povlena i Tare do Mokre Gore. A dalje dremajući stigosmo ujutro oko 3,30 do izviđačkog doma u Tulima kod Trebinja gde nas je čekao domaćin Nebojša Ratković-Nebo. Odmor smo planirali do 7.30 a onda pokret na planinu.


Klinje jezero	Lebrsnik

19. april 2008.

Još pred zoru počeo je da duva jak južni vetar a nešto kasnije i da pada kiša. To se dobro moglo osetiti u sobama ispod krova doma. Kada smo ustali kiša je jako padala sa jakim vetrom pa od odlaska na planinu u to vreme nije bilo ni govora, već smo promenili plan da taj dan idemo u Trebinje a na planinu sutradan. To smo umorni od puta jedva dočekali. Većina je spavala do deset sati a u 11 smo krenuli ka Trebinju. Prvo smo otišli u manastir Tvrdoš, vratili se u Trebinje i u obilasku grada i crkve hercegovačke Gračanice zadržali se do 16 časova. Vratili smo se u dom i ostatak vremena do noći proveli u spremanju večere. Rano smo otišli na spavanje jer ujutro treba rano ustati.


Manastir Tvrdoš	Mesec iznad Orjena

20. april 2008.
ORJEN - Vučji zub (1802m)

Ustali smo rano, u 3,30, spremili se i prevozom krenuli u 4,15 ka selu Ubla (1040m). Tamo smo stigli po mraku i ubrzo (oko 4,45) krenuli. Sa nama su bili četvorica planinara iz Gackog, planinarsko društvo „Volujak“ i naš domaćin, a na ovom usponu i vodič Igor Škero iz novoosnovanog trebinjskog društva „Vučji Zub“. Krenuli smo jačim tempom sa baterijskim lampama, šumskim putem desnom stranom Koprivnog dola. Zatim proplankom Katunište (1280m) gde je počelo da se razdanjuje da bi kod Pirine poljane (1350m) već bio dan i videli na kraju doline vrhove od kojih je dominirao Vučji Zub. Na putu pre ulaza u Dobri do (1390m) snijeg je bio skoro sasvim zaleđen. Dobri do je sa tri strane okružen najvišim vrhovima Orjena (Buganja greda-1849m, Orjen-1894m, Prasa-1707m, Vučji zub-1802m i Velika Jasterbica-1865m). Tu se planinarske staze račvaju, desno ka najvišem vrhu Orjena a polulijevo ka Vučjem Zubu. Staze su dobro markirane i prokrčene jer su bile zarasle. To su učinili planinari pod vođstvom našeg, napred pomenutog vodiča. Tu skrećemo levo prvo kroz nižu gustu bukovu šumu a ubrzo se stiže na padinu sa odraslom bukovom šumom. Snijeg je manje zaleđen i ne propada se. Negde na 1450m izlazimo iz šume u jedan zaravnjeni deo, malo silazimo i onda uspon na prevoj između grebena Prasa (1707m) i Vučjeg Zuba. Skrećemo lijevo, uspon sve strmiji a i snijeg na granici da se koriste dereze. Ipak izlazimo do prokopnelog dela ali klizavog i krušljivog tako da je bilo potrebno pažljivo kretanje. Na kraju u 8,00 stižemo na Vučji Zub (1802m). Duva hladan vetar sa mora, dan bez oblaka, vidljivost nije dobra, jedva naziremo Lovćen. More na ulasku u Boku jedva vidljivo. Jedino greben Reovačke grede ispred nas prostire se ka istoku i podseća na izronjena leđa neke morske nemani. Na severoistoku ovog vrha nalazi se veliki teško prohodni kraški teren Bijela Gora, uglavnom pošumljen, sa bezbroj vrtača i uvala. Na vrhu se zadržavamo oko pola sata i vraćamo se istom stazom, oprezno do prevoja a posle nema opasnosti. Žao nam što ne možemo još da ostanemo na snegu i suncu ali mora se nazad.
(Dužina ture oko 22km. U grupi je bilo 15 naših i pet domaćih planinara).


Na Vučjem zubu - 1800 metara	Raovačarska greda


Trebinje	U Dobrom dolu

Kombi čeka, u dom stižemo oko podne, sat vremena za pakovanje i u 13 sati polazak nazad. Uživamo u putovanju, prvo jezero na Trebišnjici, iz Gatačkog polja na severu snežni grebeni Zelengore, Volujaka i Bioča. Gore bistro Klinje jezero ispod Lebršnika. Na Čemernu smo već došli do centralnog dela tih masiva, stajemo da fotografišemo prelepe planinske predele, silazimo u dolinu brze i zelene Sutjeske. Jedini odmor u Višegradu pa ponovo noć i vožnja.

Povratak u Beograd oko 23 sata.

vodja puta: Veroljub Kovacevic
tekst i fotografije: Veroljub Kovacevic
PD Pobeda, Beograd

Povratak na početnu stranu PD "Pobeda"