Četvrtak, 13. april
    U 19 sati grupa od dvadeset planinara krenula je na put ka Orjenu.

Orjen - 1895m

Petak, 14. april
    Posle dugog putovanja, u Trebinje smo stigli sutradan ujutro oko 6 sati.

Trebinje

    Tu nas je sačekao naš domaćin Nebojša Ratković. Sa njim smo otišli do škole u Tulima, sela na putu ka Herceg Novom. Škola je pretvorena u izvidjački dom, a njome rukovode izvidjači iz Trebinja. Tu smo se smestili, prepakovali i oko 8 sati krenuli putem preko Graba i bosanskog graničnog prelaza, a iza brda u Sitnici i crnogorskog.
    Iz sela Kruševice smo, uzanim putem, oko 9 sati stigli u selo Vrbanje koje se nalazi u zapadnom podnožju centralnog dela planine. Ispred nas na severu vidimo današnji cilj, vrh Štirovnik sa malo snijega na vrhu. Dan bez oblaka na vidiku, a vidljivost dobra.

Vrbanje

Baš prija leškarenje na vrbanjskom suncu

    ŠTIROVNIK-Tura 1:
    Selo Vrbanje (1007m) - Prvih dva kilometra idemo ravnim poljem na čijim obodima proviruju veliki kameni blokovi na prednjim morenama nekadašnjeg lednika. Stižemo u zaseok Pod Duge gde pokušavamo da nadjemo pravu stazu koja izlazi iz sela ka planini. Posle kraćeg probijanja kroz šipražje najzad je pronalazimo. Penjemo se koso stazom po trasi jednog sloja na južnoj dugoj padini Štirovnika koja se zove Duge. Na 1440m izlazimo na prevoj južnog grebena sa koga skrećemo na sever. Zapadne i severne padine pod tvrdim snijegom.
    Grebenom oko 12.20 stižemo na Mali Štirovnik (1722m), najviši vrh zapadnog kraka planine. Gore mnogo snijega, napukle strehe na severnoj strani. Pogled se pruža na mnoge planine Hercegovine i Crne Gore. Od Čvrsnice, Prenja, Visočice, Bjelašnice, (Treskavicu i Leliju zaklanja obližnja Kalupna greda), Zelengore, pa izduženog Volujaka, Lebršnika, Bioča sve do markantnog Durmitora sa barijerom Boljskih greda, talasaste Sinjajevine i Bjelasice do albanskih Prokletija. Gore ostajemo oko pola sata i vraćamo se istom stazom u Vrbanje oko 15 sati.
   

Povratak sa Štirovnika

    Tu odmaramo u motelu i kasnije se vraćamo u dom.

    Tura duga oko 12km, uspona oko 750m, na vrh izašlo 19 planinara.

Subota, 15. april
    Istim putem po isto lijepom danu kao juče ali do sela Kruševice dolazimo oko 9 sati. Odatle počinjemo današnju turu na vrh Subru.

    SUBRA-Tura 2:
    Selo Kruševice (654m) - Ponovo traženje najbolje od mnogih zaraslih staza. Uz zapadne padine Obalenice se nekako probijamo kroz nisko rastinje, kasnije nešto prohodnije pa zatim i kamenitije. Ipak nekako uspevamo da dodjemo do bolje staze zaobilazeći mnoge vrtače i uvale sve do velikog proplanka Poljići (1115m) na kome se nakad nalazilo seosko naselje a sada samo stoje zidine od zgrada i ograda.
    Oko 14 sati dolazimo na ivicu šume gde se nalazi markirana staza koja vodi od sela Vrbanje. Dalje stazom uz padinu u bukovoj šumi izlazimo na prevoj (1350m) izmedju Subre i južne Dobroštice. Sa prevoja staza vodi u dom za Vratlom. Deo grupe, njih petoro odustaju od uspona na vrh i odlaze ka domu a mi silazimo na stazu koja vodi od doma ka vrhu Subre.

Škrape

Odatle tek sledi glavno penjanje do kamenite površi koju je voda tako izrezbarila, izbrazdala sa bezbrojnim pukotinama, škrapama i ostalim oblicima kraškog reljefa. Strogo pazimo da nigde ne stupimo na delove sa snijegom jer možemo za tren nestati u dubini pukotine.

    Kad to prodjosmo, stigli smo na padinu sa bukovom šumom a lijevo od nje još veći prirodni ukras zvani Vilino guvno, takodje sa škrapama u obliku menandara i oblicima koje ne znam kako bismo nazvali. Tamo ne idemo jer ima snijega, već se hvatamo južnog kamenitog grebena ka vrhu. Na grebenu snijeg samo na severnoj strani pa se može ići.

Tako najzad, posle sedam sati pešačenja, oko 16 sati stigosmo na Subru (1679m), najviši vrh južnog dela planine. Gore ravno i ne sluteći da se ispod nas na zapadu nalaze okomite stijene čuvenog amfiteatra koji smo juče gledali iz daljine. Pogled lošiji nego juče, ali ipak vidimo Lovćen, deo Bokokotorskog zaliva, na zapadu do Cavtata i Dubrovnika.

Zapadna stena Subre

    Silazimo do podnožja glavnog uspona i odlazimo do doma za Vratlom gde su bili oni što nisu išli na vrh. Od doma silazimo do Borića gde nas čeka minibus. Zbog neplanirano dugog uspona ne odlazimo do Herceg Novog već se vraćamo u dom gde Nebo sprema pastrmku iz Trebišnjice.

    Tura drugog dana duga oko 18km, uspona oko 1200m, na vrh izašlo 13 planinara.

Nedelja, 16. april
    U 8 sati otišli za Trebinje. Obišli na kratko crkvu „Hercegovačku Gračanicu“, ali samo spolja jer unutra se služaše liturgija.

A zatim smo otišli do manastira Tvrdoša. Tamo nam je jedan monah ispričao istorijat manastira.

Crkva manastira Tvrdoš

    Oko 11 sati rastajemo se od domaćina i polazimo iz Trebinja. Kratko se ustavljamo na Čemernu da bismo fotografisali snežni Volujak i kameniti Lebršnik.
    Preko Tjentišta dolazimo u Višegrad gde ostajemo oko sat vremena.
   

Na Drini ćuprija

U Beograd smo stigli oko 22 sata.

Beograd, 20. april 2006.

vodja puta: Veroljub Kovačević tekst i fotografije: Veroljub Kovačević PD Pobeda, Beograd