30.04. - 02.05. 2010.

Pa, krenusmo! U petak u 17.00. Kombi pun, vrlih, osamnaest planinara. Smederevskim putem, preko Grocke, Smedereva, Požarevca, V. Gradišta, prišli Golubcu. Sa suncem u očima, uživali u predjelima. Golubačka tvrđava nas dočekala u smiraj dana. Dovoljno za razgledanje  i uspješne fotke. Nastavili ka Tekiji, našoj bazi za noćenje. Stigli oko 21.30. Dočekala nas Žikica i rasporedila po kućama. Fin smještaj.  Malo kasnije, većina ekipe se pronašla u obližnjem restoranu. Večera i druženje  uz muziku - nije nam teško palo.

 Subota, 01.05.

Jutro u Tekiji primamljivo za odmor, ali mi odosmo za Kladovo. Dobar pogled na branu Đerdap 1. U Kladovu nas dočekao Mita sa suprugom Micom. Bili su nam dva dana dobri domaćini. Nastavismo ka selu i manastiru Vratna, u pravcu Negotina. Sela puna velikih - a praznih kuća. Kod planinarskog doma izlazimo iz minibusa i krećemo u avanturu, zvanu, kanjon reke Vratne.  Manastirske livade prepune prvomajskih izletnika. Hedonistički juriš na sve strane. Spuštamo se do prve kamene prerasti.  Kroz nju vidimo i drugu, na 100m uzvodno. Uzbudljivo! Fotke se nižu.

Krecemo kanjonom ka trećoj prerasti, videći da će doživljaj biti vrhunski.

Posle 5 km spektakla stižemo i gledamo, sa respektom, treća kamena vrata.

Gazili kroz vodu... Prelazili preko palog drveća... Skakutali po kamenju i stijenama... Pili vodu sa izvora i potočića... Ne zvuči dosadno?

Povratak do manastira biva okolnom stazom, pa seoskim putem, pa stazom kroz rezervat muflona i jelena lopatara. Nismo ih vidjeli, ali oni jesu  nas, sigurno. Oko 400m gore-dole. Kroz gungulu, prolazimo u manastir, čija je, prvobitna verzija, sagrađena u 14. vjeku.

Obišli, slikali, produžili ka domu. Vozač Sale, čekao nas je kao zapeta puška. Malo smo se okrepili, pa u 18.00 pošli natrag. Ekipa, uglavnom, mlada i vesela. Pjesma konstantna. Sumrak. Kroz Kladovo idemo, malo niz Dunav, do lokaliteta Trajanov most. Kraj ostataka građevine Mita nam ispričao svašta. Ostavljamo čika Trajana na miru i vozimo domaćine do njihovog doma, a mi jezdimo u Tekiju. Spiranje znoja i prašine, pa trk na večeru. Repriza razdraganosti i muzičkog uveseljavanja. Preživjeli!

Nedelja, 02.05.

Opet u 7.30 u kombiju. Spakovali sve, pozdravili ljubazne domaćine kod kojih smo spavali i oprostili se od Tekije. Mita stigao sa uvećanom družinom. Planinari iz Zaječara i Kladova nam se pridružiše i uljepšaše već divan dan. Preko Golog brda stigosmo do početka pješačke ture na Veliki Štrbac (768 m). Raspoloženje u već formiranoj koloni -  odlično! Svi su se naoštrili za tih 15 km. I imali su za šta. Staza vodi kroz bajkovite prizore. Izgledalo je kao da i kamenje cvjeta. Hvala aprilu što nas je preporučio maju! Prvi vidikovac je izazvao, jedno horsko: VAAU!!!

Prvi pogled na klisuru i mali kazan. I bi ljubav, na prvi pogled. Nastavak je bio u tom stilu. Mita se pobrinuo da odemo kući odlično informisani o tom prelijepom kraju. Miroč nas je primio u naručje, nasmješen vidikovcima, obučen svečanom odorom od jorgovana, uz vokalnu pratnju ptičijih virtuoza.

Malo li je?  Kod objekata NP Đerdap, pravimo pauzu, pa nas, ljubazni zaposlenici, ispraćaju do sledećeg vidikovca. I tako još par puta.

Čas nas mjerka Dunav odozdo, čas nam namiguje sunce odozgo. Klisura, moćna i smirena, mami nas ponovo, na početnu nadmorsku visinu. Spuštamo se ka cesti, stazom koja prelazi u put. Nakon 7 sati pješačenja, pređenih 15 km i gore-dole 1200 m, nađosmo se na početku staze. Vrelina nas ubrzava, pa se pakujemo i presvlačimo. Domaćinima puno hvale i pozdrava sa željom da se, nekad, ponovi isto! Naš referent za vožnju pali ljutu mašinu i krećemo kući. Ono što nismo vidjeli u dolasku, upijamo sada i sumiramo utiske. Po programu, svraćamo u Lepenski vir. Muzej, nažalost, ne radi, ali zato radi kafana, čije nas osoblje krijepi raznim đakonijama.  Etno selo uz obalu daje idiličnu sliku. Dvije žene nose tek upecane somove - povelike. Neobičan i zanimljiv prizor. Nastavljamo ka Beogradu kroz već pospani  Golubac. Preko puta V. Gradista  maše nam okolnim drvoredom Srebrno jezero. Opet Požarevac, Smederevo, Beograd. U 21.45 smo na odredištu.

Dakle, dužan sam zahvalnost mnogima zbog kojih je ova akcija bila ovako, lijepa i uspješna:  NP Đerdap, PD Vrh-Kladovo, Branku, Miti, planinarima iz Zaječara i, naravno, odličnoj ekipi planinara koja se živa i zdrava vratila kući. Bilo je zadovoljstvo biti dio ove priče.

Izveštaj i fotografije: Branislav Makljenović

Pobeda Web Team 2010