IZVEŠTAJ SA PLANINARSKE AKCIJE NA MALEŠEVSKE  PLANINE - Čengine kale/1745m/


9-11.04.2010



 


 

9.april
Grupa od sedamnaest planinara krenula je u petak u 21 sat put Maleševskih planina u istočnoj Makedoniji. U Berovo, mesto krajnje destinacije, stigli smo rano ujutro, nešto prije 6 sati.

 

10.april
Prvo smo se prepakovali i spremili u jednoj prostoriji, jer u sobe nismo mogli da uđemo. Bile su sve zauzete prethodne večeri. A zatim se okrepili kafom koju su nam poslužili za dobrodošlicu u lepom rustičnom ambijentu hotelskog restorana.

 

 
hotel Manastir
 

Posle doručka krenuli smo minibusom još skoro 15km do početne tačke ture. Put nas je vodio pored Berovskog jezera okruženog borovom šumom. Put ide pošumljenim brdom iznad jezera, pa smo ga samo na kratko mogli videti. Asfaltnim putem uz Klepalsku reku došli smo do sastava reka, odakle smo počeli turu po planini.

  Klepalska reka
 

Iz doline Klepalske reke/1060m/ blatnjavim šumskim putem smo išli skoro sat vremena da bi kasnije prešli na drugu stranu  reke i došli do  prevoja i zaravni na kojoj se nalazi stara karaula „22 decembar“. Dalje graničnom stazom preko brda Vlatište/1443m/, pa zatim preko vrhova Bukva/1569m/ i Golo brdo/1563/, izašli smo iz bukove šume prošarane sa molikama i došli do travnatog predela, odakle smo ugledali vrh, na koji idemo.


pomešani kaćuni
 
 
 

Malo našom, malo bugarskom patrolnom stazom, oko podne stigosmo na najviši vrh Maleševskih planina -Čengine Kale /1745m/. 

 

vrh u daljini

vrh Čengine kale

 

Sa vrha nije bio dobar pogled, ali se video Pirin do oko 2000m nadmorske visine, a vrhovi su bili u oblacima. Granični kamen br.48 bio je dobra prilika da se fotografišemo i podsetimo naziva bivše države. Sa vrha smo sišli do druge karaule, Čengine kale, na ivici šume. Silazak šumskim putem u gornji deo toka Bregalnice/1250m/ gde se na planinskim brzim i bistrim rečicama nalaze mnogi manji vodopadi i slapovi.   

  jedan od mnogobrojnih vodopada
 
 

Deo doline, u kome se nalaze vikendice, ribnjaci i izletišta, naziva se Ravna reka.  Da ne bi gazili nabujalu reku morali smo iz doline pored reke da se  popnemo na  brdo Parkač/1095m/ pa tek onda siđemo u vikend naselje Jablanica/900m/ gde smo završili  turu. Posle naporne ture prijao je odmor i večera u lepom ambijentu hotela, a zatim smeštaj u luksuzne sobe, koje smo ljubaznošću direktorke dobili po promotivnoj ceni, kao prva velika grupa iz Srbije.
Dužina ture je oko 32km, vreme  trajanja 10,5 sati, broj učesnika 16 i jedan član PD“Lisec“ iz Štipa

 
 

10.april.

Dan predviđen za obilazak kulturno-istorijskih spomenika i zanimljivih prirodnih lokaliteta. Kratku jutarnju pauzu u Kočanima iskoristili smo za vruć burek, a zatim dalje, putem preko Zletova, otišli do manastira Lesnovo. U manastiru, čije je dvorište krasio dud star 7 vekova, monasi su nas ljubazno dočekali i ispričali istorijat manastira iz 11. veka koji je ktitor despot Oliver obnovio i freskopisao u 14.veku. Zatim smo na kratko svratili do starih isposnica u steni pored puta odakle je dobar pogled na Probištip i na zapadno područje.


  manastir Lesnovo
 
 

Sledi odlazak u Kratovo, stari srednjevekovni grad sa više starih kula i mostova na maloj Kratovskoj reci. Iako nije bilo u planu, nismo propustili priliku da obiđemo geološki lokalitet Kuklice koji je priroda isklesala u andezitskim tufovima i formirala stubove raznih oblika, kojima je narod dao odgovarajuća imena.  

 
 

Kratovo

Kuklice

 

Zatim sledi tužna slika, porušeni spomenik srpskim vojnicima iz Balkanskih ratova na Zebrnjaku. Onako porušen i okrnjen još dominira celim pejzažom kumanovske kotline iako malo fali pa da ga potkopa kamenolom na zapadnoj strani.


Zebrnjak
 
 
 
Dalje do sela Staro Nagoričane gde posećujemo staru crkvu sa prelepim freskama iz 14 veka. Ni ovde nije mnogo bolja situacija što se tiče uređenosti porte i okoline, iako se tu nalazi tako velelepna građevina a takođe i niska isposnica, napola ukopana u zemlju,  u kojoj se podvizivao sveti Prohor Pčinjski.
crkva Staro Nagoričane
 

Na kraju odlazimo u brda SI od Kumanova, gde obilazimo arheološki lokalitet Kokino, magalitsku opservatoriju staru oko 4000 godina. Ništa posebno, ovakvih andezitskih grebena ima i kod nas.. na više mesta..samo što mi ne znamo da li je neko preko kamenih šiljaka sedeo u centru i nišanio odakle će sunce da se javi u vreme najdužeg letnjeg dana. Možda i mi nađemo neki nišan i presto na Boračkom kršu, usred Šumadije. Tu nanišanismo granični prelaz kod Prohora Pčiljskog gde nas naš carinik sve preteresa kao da smo iz V.Trnovca. Ipak posle pauze u DŽepu stigosmo bez brige sa „Nebrigićem“ minut do 12 u Beograd.


Kokino
 
 
   
   

Vođa puta, izveštaj i fotografije: Veroljub Kovačević


Pobeda Web Team 2010.
 |Početna strana|