U dolini reke Zlaće nalazi se izletnički centar sa istim nazivom. Dva turistička objekta su redovno posećena. Na četiri kilometra od ovog turističkog centra nalazi se planinarska kuća Zobik, sa 20 ležajeva, koju redovno posećuju planinari. Na obroncima Konjuha nalazi se i planinarska kuća Javorje sa 30 ležajeva.

Planinari ''Pobede'' su krenuli iz Beograda u petak autobusom ka Tuzli. Uz kraća zadržavanja, oko 20.00 h, stigli smo u Tuzlu gde su nas sačekali planinari ''Konjuha''. Posle  svih dogadjanja na ovim našim prostorima ovo je  prvi  susret naših društava. Izletom na Konjuh obnovili smo naše dobre odnose. Za nepuni sat stigli smo u motel Zlaću gde je  rezervisan smeštaj. Sutradan smo rano ustali i krenuli ka Konjuhu.

Na Zobiku nas je sačekao vruć čaj i vredni domaćini. Malo smo se odmorili i nastavili ka najvišem vrhu Konjuha. Nakon ravnog dela do Zobika usledio je strmi uspon ka Vardi (795 m). Na Vardi nas je dočekalo prijatno jesenje sunce. Dugačke senke su nam omogućavale sjajne snimke. Pogled sa Varde je izvanredan. Nastavljamo uspon ka malom i velikom Konjuhu. Za nepuna tri sata stigli smo od Zobika  na najviši vrh Konjuha. Kod spomenika je veća pauza i fotografisanje. Nastavljamo ka Zobiku preko malih i velikih Zidina. Ovaj deo staze je dosta ravan i pruža se grebenom sa koga su prelepi vidici. Na kraju grebena smo se sjurili ka Zobiku gde su nas domaćini dočekali sa bosanskim specijalitetom (bosanski lonac). Prijatno druženje sa planinarima ''Konjuha'' do sumraka. Po mraku smo se vratili u motel i uz muziku i pesmu nastavili druženje do kasno u noć.   

Nedelju smo planirali za obilazak Tuzle. Obišli smo slano jezero, kuću mira i centar Tuzle. Ručali smo tuzlanske ćevape i tufahije. Za Beograd smo krenuli oko 15.00 h,  a stigli u grad oko 20.00 h - puni utisaka. Nadamo se da ćemo ponovo biti sa našim starim prijateljima -  na Konjuhu ili na Rajcu.   

    

Beograd, 7. novembar 2005.

tekst: Vladislav Matković Fotografije: Aleksadar  Matković