Pošli  iz sela Svojnova /160m/ oko 10,30 sati. Na uspon je krenulo 27 planinara od ukupno tridesetoro.  Iz sela smo krenuli ka vrhu  srednjim planinskim grebenskim krakom  koji se zove Minina kosa. Ovaj greben se  spusta  sa glavnog vrha na istok ka selu. U početku snijeg je bio dubok oko 40cm da bi kasnije gore pri glavnom usponu prelazio i pola metra. Sve vreme blago je padao sitan snijeg. Završni uspon je bio strmiji, a staza slabije vidljiva ili od polomljenog granja ponegde zatrpana. Posle strmijeg uspona sledi izlazak na nešto blaži završni greben i sam vrh. Na najviši vrh planine Juhora Veliki Vetren - 774m stigli smo oko 13sati. Neposredno ispod vrha odustala je jedna devojka kojoj je ovo bio prvi zimski uspon a nije bila adekvatno obučena. Znači, na vrh nas je izašlo dvadesetšestoro za 2,5 sata, savladavši oko 650m visine, što je za zimske uslove veoma dobro. Dužina staze je bila oko 11km. Istom stazom smo se vratili u selo oko 15 sati. Grupa od desetak planinara je otišla do 2km udaljenog manastira Sv. Nikole i vretila se prije 17 sati kada je bilo dogovoreno vreme za polazak nazad. Ostali učesnici akcije su ovo vrijeme proveli u seoskoj kafani uz «šumadijski čaj» ili nešto drugo.
Iz sela smo nazad pošli u 17.15 sati, a u Beograd stigli u 20 sati.
Vreme trajanja uspona i silaska 4.5sata, visinska razlika 650m, najviša kota 774m, izašlo na vrh 26 planinara, predjeno oko 11km + 4km ko je išao do manastira.

NAPOMENA:
Ovo je jedna od najkaraćih staza za izlazak na najviši vrh planine Juhor Veliki Vetren - 774m. Iz centra sela se kreće ka zapadu pored groblja na kraju sela. Zatim sledi ravni deo puta pa manji uspon i ponovo ravniji deo koji prolazi pored farme ćuraka i ovaca. Odatle ponovo kraći uspon pa zaravan sa koje se ulazi u šumu. Odatle staza strmija, uža, usečena u prvom delu u teren, a kasnije gore uzana i u zimskim uslovima teško vidljiva. Treba se isključivo drzati vododelnice. Greben pri vrhu savija blago lijevo, odnosno na sever i posle dva kraća uspona koji se delimično stenoviti stiže se na vrh. Vrh je u šumi, na njemu se nalazi trigonometrijski stub, vidljivost zbog šume slaba. Da bi se ovom, najkraćom stazom došlo do vrha ne treba posle farme skretati stazama i manjim šumskim putevima desno koji silaze u obližnji potok a ni lijevo jer lijevi putevi vode na jedan prevoj sa koga se kasnije penje na vrh. Sličan uspon ali drugim grebenom se može izvesti i iz sela Potočac.

Beograd, 01. februar 2005.

izveštaj vodje puta: Veroljub Kovačević PD Pobeda, Beograd