Javorje   

       
09. - 11.02.2007. 

Petak, 09.02.2007. 

Iz Beograda smo autobusom krenuli u 16 h za Tuzlu u koju stižemo sa kraćim zadržavanjima oko 20 h. Tamo su nas sačekali planinari Konjuha. Pozdravljamo se sa našim prijateljima i nastavljamo dalje put ka Kladnju. Od Kladnja polako uskim asfaltnim putem, mestimično makadamom, stižemo u Goletiće. Odatle nastavljamo peške. Formirali smo kolonu i po mraku sa baterijskim lampama krenuli ka domu; teške rančeve prebacili smo automobilima. U zagrejani dom stižemo za manje od jednog sata. Ljubazni domaćini nas dočekuju sa vrućim čajem i drugim osveženjima. Smestili smo se nekako. Unapred smo znali da je dom mali pa nije bilo nikakvih primedbi.

Subota, 10.02.2007. 

Ustajemo po dogovoru i krećemo posle doručka ka Banderi. Seoskim putem smo došli u podnožje vrha i odatle produžili uskom i strmom stazom do proplanka. Sačekujemo se i nastavljamo grebenom na Banderu, najviši vrh Javorja.

Fotografišemo se i krećemo ka izvoru Muške vode, nekada veoma popularnoj i nadaleko poznatoj vodi. Jednu kraću pauzu napravili smo kod šumske kuće, na raskrsnici.Vreme dosadno i oblačno. Povremena sitna kiša nas požuruje.
	Obišli smo izvor Muške vode i stigli na ručak u istoimeni hotel. Vraćamo se autobusom do Goletića pa opet idemo pešice u dom. Po danu put ni ne izgleda tako loše. U domu smo se nešto malo odmorili jer je planinarsko poselo počelo ranije nego što je planirano.

Uz dobru jagnjetinu, roštilj i muziku ostali smo do kasno u noć. Domaćini su se zaista dobro potrudili da nas dočekaju.

Posle doručka krenuli smo ka Stuparima. Vreme se nije bitno promenilo. Nogu pred nogu i za manje od dva sata smo na asfaltu. Sačekali smo autobus i nastavili ka Tuzli u kojoj smo, po dolasku, obišli slano jezero, kuću mira i centar grada. Ručali smo tuzlanske ćevape i tradicionalne bosanske poslastice. Za Beograd smo krenuli u 15.30 h. Oko 20 h smo već u Beogradu, puni utisaka.