Jastrebac, 16.-18. decembar 2005.

    Planina Jastrebac se proteže od niške kotline sa istoka do Kopaonika na zapadu. Obronci Jastrepca dodiruju zapadnomoravsku i topličku kotlinu. Nekada je greben planine bio granica Srbije i Turske. Jastrebac je celom svojom površinom prekriven listopadnom i četinarskom šumom. Bogatstvo izvora, prirodnih i veštačkih jezera, toplih banja čine ovu planinu interesantnom za planinare i mnogobrojne ljubitelje prirode. Šume Jastrebca skrivaju mnoge ptice i životinje koje su izazov za naše i strane lovce. U hrastovoj šumi je rasprostranjena najkvalitetnija pečurka vrganj.
Planinari ''Pobede'' redovno posećuju ovo planinu. Njena visina omogućava planinarima pešačke ture preko cele godine.

   

    Iz Beograda smo krenuli u petak popodne oko 20h i  stigli na konak kod prote Denija. Gostoprimstvo konaka Kondželjske crkve nam je od ranije poznato. Brzo smo se smestili i nastavili zabavu u organizaciji Srze.
Zabava
U Blacu

    Sutradan smo ustali po dogovoru i krenuli ka Blacu gde nas je sačekao predsednik opštine i upoznao sa opštinom. Obišli smo sportsku halu koja nosi ime čika Duška Jovanovića, njegovo rodno selo Trbunje, gde nas dočekaše gostoprimljivi Trbunjci sa vrućom rakijom i mezetom. Nastavljamo ka Vrbovcu, selu božijeg znamenja i sa lepom novosagrađenom crkvom. Oko podne stižemo u Gornju Jošanicu odakle započinjemo pešačenje. Staza nas vodi dolinom Jošaničke reke. Sve vreme sneg je neprestano padao. Izlazimo na greben, vododelnicu Rasine i Toplice. Sačekujemo zaostalog Srzu i krećemo ka planinarskom domu čika Žarka Žarića. U sumrak  stižemo u zagrejani dom gde su nas sačekali planinari planinarskog društva ’’Jastrebac’’ iz Kruševca. Ponovo zabava kao da nije bilo nikakog napora.
 
U Trbunju
Detalj  iz kuće


Sneg do kolena
Mora da se prti


Zima, zima ...
U sumrak
 

    Za nedelju planirana je tura do Ribarske banje. Ustajemo rano i krećemo ka Majorovoj česmi, zajedno sa planinarima iz Kruševca. Za manje od dva sata smo kod česme. Donosimo odluku da nastavljamo dalje sa usponom bez obzira na visok sneg.

Stižemo na Tursku vodu i pravimo prvu pauzu. Kako se približavamo Đulici sneg je sve veći i otežava kretanje. Zaobišli smo Stracimir i Svetleće stene. Još jedna pauza na prevoju neposredno pred završni uspon na najviši vrh Jastrebca. Na grebenu nas je dočekao snažan vetar i temperatura od -15° C. Probijamo se kroz smetove i snežne strehe. Stižemo do širokog puta podno Đulice. U zavetrini se sačekujemo. Nastavljamo dalje ka Pogledu. Zbog guste magle sa Pogleda i nije bio neki pogled. Zaobilazimo vrh i krećemo ka Ribarskoj banji. Kraću pauzu pravimo kod napuštene šumske kuće. Brzo nas je uhvatio mrak, ali stazu smo dobro poznavali. Posle deset sati napornog pešačenja, po oštrim vremenskim uslovima, stigli smo u Ribarsku banju. Konačno topli dom. Nakon jednočasovnog osveženja nastavljamo autobusom preko Kruševca za Beograd. U Beograd smo stigli oko 23h. Bila je to prava provera za visoke planine.

Hvala izvanrednoj grupi.

Beograd, 19. decembar 2005.                                     tekst: Vladislav Matković

fotografije: Miroslav Sardelić

| Početna strana |